Izvorna ekstrakcija. Odgovori su tekst iz materijala, bez potvrde stručne tačnosti. Naslovi koji prelaze u novi red zahtevaju uređivanje. Dodatne prezentacije još nisu potpuno pretvorene u pitanja.
Обавезе грађана: Грађанин који примети непосредну опасност од избијања пожара или примети пожар дужан је да уклони опасност, односно да угаси пожар ако то може учинити без опасности за себе или другог. Ако грађанин не може сам да угаси пожар, дужан је да о томе без одлагања обавести најближу ватрогасну јединицу, односно полицијску станицу. Забрањена је лажна пријава пожара и других техничко -технолошких несрећа. Трошкове интервенције ватрогасно-спасилачке јединице по лажној пријави пожара сноси лице које је лажно пријавило пожар. Права грађана који су учествовали у гашењу пожара Лице које приликом пружања помоћи гашења пожара или у вршењу обуке гашења пожара буде повређено или оболи, па због тога одсуствује с рада, односно постане неспособно за рад, има права из здравственог, пензијског и инвалидског осигурања под условима утврђеним за полицијског службеника. Ако у пружању помоћи из става 1. овог члана лице изгуби живот, његова породица и ма права из пензијског осигурања као и породица полицијског службеника који је изгубио живот у вршењу или поводом вршења послова. Лице које стави на располагање средства и опрему за гашење пожара по наређењу руководиоца акције гашења пожара, односно руков одиоца интервенције у складу с чланом 68. овог закона, има право на накнаду материјалне штете, у складу са законом.,
Противпожарну стражу дужно је да организује: 1) лице које претаче запаљиве течности или запаљиве гасове у количини изнад 5 м 3 ; 2) лице које изводи радове заваривања,резањаи лемљења,користи отворени пламен или алат који приликом коришћења варничи у просторији која није посебно прилагођена за обављање тог посла или на удаљености од 200 м од руба шуме; 3) организатор јавног скупа или приредбе на којој постоји опасност од избијања пожара. Под противпожарном стражом из става 1. овог члана подразумева се присуство лица стручно оспособљених за спровођење мера заштите од пожара са одговарајућом противпожарном опремом.
Власник односно корисник пословних, индустријских и објеката јавне намене, објеката блоковског типа и подземних гаража и објеката у трећој категорији угрожености од пожара и скупштина зграде односно савет зграде у стамбеним објектима доносе Правила заштите од пожара која обухватају: 1) организацију технолошких процеса на начин да ризик од избијања и ширења пожара буде отклоњен, а да у случају његовог избијања буде обезбеђена безбедна евакуација људи и имовине и спречено његово ширење; 2)заштиту од пожара у зависности од намене објекта са потребним бројем лица оспособљених за обављање послова заштите од пожара; 3) доношење Плана евакуације и упутства за поступање у случају пожара; 4) начин оспособљавања запослених за спровођење заштите од пожара. План евакуације и упутства за поступање у случају пожара из става 1. тачка 3) овог члана морају бити истакнути на видљивом месту.
Надзор над спровођењем мера з аштите одпожара врши Министарство унутрашњих послова преко инспектора. Надзор над спровођењем заштите од пожара у објектима посебне намене које користи Министарство одбране и Војска Србије и правним лицима која се баве производњом за војне потребе (наменск а индустрија) врши Министарство одбране. За субјекте у првој и другој категорији угрожености од пожара врши се периодични преглед, у складу с актом који доноси министар Надзор може бити Територијални (кад инспектор оде у предузеће, установу или орган и кон стантује недостатке) и Управни (кад инспектор пише записнике, доноси решења и даје сагласност).
Добровољна ватрогасна друштва и савези се организују ради учествовања у превентивном деловању у заштити од пожара , пропагирања и популарисања ватрогаства, затим узимају учешћау гашењу и спасавању, организовању такмичења, саветовања и издавања публикација и др. Више градских друштава се удружују у општински савез, општински затим у градски, а градски савези у републич ки, односно регионални и покрајински ватрогасни савез.
Основна обука из области заштите од пожара организује се за све запослене, најкасније у року од једне године од дана ступања на рад. Основну обуку и практичну проверу знања запослених обављају правна (правно лице које може да врши и посебну обуку) и лица која раде на пословима заштите од пожара. Програм основне обуке доноси послодавац односно руководилац државног органа, органа аутономне покрајине или органа јединице локалне самоуправе, по прибављеној сагласности Министарства (Министарство одбране не прибавља сагласност). Провера знања запослених врши се једном у три године.
У циљу утврђивања одговарајуће о рганизације ипредузимања мера потребних за успешно функционисање и спровођење заштите од пожара, Министарство врши категоризацију објеката, делатности и земљишта према угрожености од пожара у зависности од технолошког процеса који се у њима одвија; врсте и количине материјала који се производи, прерађује или складишти; врсте материјала употребљеног за изградњу објекта; значаја и величине објекта и врсте биљног покривача. Објекти, делатности и земљишта разврставају се у следеће категорије: 1) са високим ризиком од избијања пожара - прва категорија угрожености од пожара; 2) са повећаним ризиком од избијања пожара - друга категорија угрожености од пожара; 3) са извесним ризиком од избијања пожара - трећа категорија угрожености од пожара. На решење о категориз ацији из става 1. овог члана може се изјавити жалба Министарству у року од 15 дана од дана достављања решења. (Министарство одбране врши категоризацију војних објеката и објеката од посебног значаја за одбрану) Влада прописује основе, мерила и услове категоризације.
Надзор над спровођењем заштите од пожара врше инспектори Сектора за ванредне ситуације, и надзор може бити територијални и управни.
Запослени су дужни да присуствују обуци и провери знања из области заштите од пожара и да се у раду придржавају прописаних упутстава, упозорења, забрана, мера заштите од пожара, као и да у случају пожара приступе гашењу пожара.
Систем заштите од пожара (у даљем тексту: заштита од пожара) обухвата скуп мера и радњи за планирање, финансирање, организовање, спровођење и контролу мера и радњи заштите од пожара, за спречавање избијања и ширења пожара, откривање и гашење пожара, спасавање људ и и имовине, заштиту животне средине, утврђивање и отклањање узрока пожара, као и за пружање помоћи код отклањања последица проузрокованих пожаром.
Када инспектор за ванредне ситуације константује недостатке у предузећу, установи или органу, ради записник у два примерка и даје га странци на изјашњење, а потом доноси решење са предлогом мера и рокова за њихово отклањање.
Ради спровођења заштит е од пожара, спасавања људи и имовине, спречавања и сузбијања других техничко -технолошких несрећа и елементарних непогода, оснивају се ватрогасне јединице. Ватрогасне јединице могу бити професионалне и добровољне. Професионалне ватрогасне јединице јесу ват рогасно-спасилачке јединице Министарства унутрашњих послова (ватрогасно-спасилачке јединице), ватрогасне јединице Министарства одбране и Војске Србије, ватрогасне јединице локалне самоуправе и ватрогасне јединице правних лица сврстаних у прву категорију уг рожености од пожара. Јединице локалне самоуправе, правна лица и удружења могу оснивати добровољне ватрогасне јединице.
На права, обавезе и одговорности припадника ватрогасно -спасилачких јединица примењују се прописи Министарства унутрашњих послова. На права, обавезе и одговорности припадника ватрогасних јединица Министарства одбране и Војске Србије примењују се прописи о одбрани и Војсци Србије. На права, обавезе и одговорности припадника ватрогасних једи ница локалне самоуправе примењују се прописи о радним односима у локалној самоуправи.
Власник односно корисник објекта или земљишта и привредно друштво, односно друго правно лице (Субјекат) разврстано у прву категорију угрожености од пожара, мора обавезно да обезбеди технички опремљену и обучену ватрогасну јединицу са потребним бројем ватрогасаца. Субјекат удругој категорији морао бавезно да организује спровођење превентивних мера заштите од пожар а и стално дежурство са потребним бројем лица стручно оспособљених за спровођење заштите од пожара. Субјекат у трећој категорији мора обавезно да организује спровођење превентивних мера заштите од пожара с потребним бројем лица стручно оспособљених за спро вођење заштите од пожара. Министар прописује потребну техничку опремљеност ватрогасне јединице и број ватрогасаца за субјекат у првој, као и потребан број лица стручно оспособљених за спровођење заштите од пожара за субјекат у другој категорији.
Сва ватрогасна опрема подлеже редовној контроли, сервисирању и испитивању. То раде овлашћени сервиси који имају сагласност Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Контрола ватрогасних апарата и хидраната сваких 6 месеци, испитивање ватрогасних црева из хидраната једном годишње, посуде „S“ сваке друге године, посуде CO 2 апарата сваких 5 година и тд.
1) организовањем и припремањем субјеката заштите од пожара за спровођење заштите од пожара; 2) обезбеђивањем услова за спровођење заштите од пожара; 3) предузимањем мера и радњи за заштиту и спасавање људи, материјалних добара и животне средине приликом избијања пожара; 4) надзором над применом мера заштите од пожара
У току гашења пожара и заштите људи и имовине угрожених пожаром и осталих интервенција руководилац акције гашења пожара, односно руководилац интервенције , има право да: 1) непозваним лицима забрани приступ на место гашења пожара или другог ванредног догађаја, као и да обустави саобраћај поред тог места; 2) нареди евакуацију лица и имовине из угрожених територија, просторија и објеката; 3) нареди прекид довођења електричне струје, гаса и течних горива; 4) нареди употребу воде и других средстава за гашење пожара које користе правна и физичка лица ако се на други начин не може обезбедити потребна количина воде односно других средстава за гашење пожара; 5)нареди коришћење возила правних и физичких лица за превоз повређених уп ожару, евакуацију лица и имовине и допремање средстава за гашење пожара; 6)нареди уклањање возила и других предмета који се налазе на противпожарном путу или поред хидранта и који онем огућавају или отежавају приступ месту гашења пожара или коришћење хидрантске мреже; 7)нареди другим правним и физичким лицима да ставе на располагање алат,превозна, техничка и друга средства потребна за гашење пожара и спасавање људи и имовине угрожених пожаром; 8) нареди делимично или потпуно рушење објеката или делова објеката који нису захваћени пожаром, у случају да се на други начин не може обезбедити гашење пожара или спасавање живота људи; 9) предузме мере за обезбеђење евакуисане имовине; 10) предузме мере и радње да бисе обезбедили трагови ипредмети значајни за утврђивање узрока пожара; 11)нареди насилно отварање закључаног објекта или просторије ради гашења пожара и спасавања људи и имовине; 12) нареди радно способним лицима, која станују у н епосредној близини места пожара, као и лицима која се затекну на месту пожара, да пруже помоћ у гашењу пожара и спасавању људи и имовине; 13)затражипомоћдругихватрогаснихјединицаисвихосталихслужбикојесе могуангажоватиу акцији гашења пожара и спасавања лица и имовине.
Ватрогасно-спасилачке јединице израђују оперативне карте гашења пожара субјеката сврстаних у прву и другу категорију угрожености од пожара. Примера коперативне картедоставља с еватрогасној јединици односно одговарајућој служ би заштите од пожара у субјекту. Субјекти сврстани у прву и другу категорију угрожености од пожара дужни су да пруже све потребне податке и стручну помоћ за израду оперативне карте.
Надзор над извршавањем одредаба закона о заштити од пожара и прописа донесених на основу њега врши Министарства унутрашњих послова преко инспектора. Надзор над спровођењем заштите од пожара у објектима посебне намене које користи Министарство одбране и Војска Sрбије и правним лицима која се баве производњом за војне потребе (наменска индустрија) врши Министарство одбране. За субјекте у првој и другој категорији угрожености од пожара врши се периодични преглед, у складу с актом који доноси министар.
Пројектовање и извођење посебних система и мера заштите од пожара у објектима у којима се производе, прерађују и складиште запаљиве течности и гасови, експлозивне и друге материје које могу довести до пожара и у другим сложеним објектима обавља привредно друштво, односно друго правно лице које је уписано у одговарајући регистар за делатност пројектовања и извођења радова, задовољава посебне услове у погледу техничке опремљености и има запослена лица са лиценц ом за пројектовање и извођење посебних система и мера заштите од пожара. Стручни испит за добијање лиценце полаже се пред комисијом Министарства унутрашњих послова . П ревентивне мере заштите од пожара утврђују се кроз План заштите од пожара
Власник односно корисник објекта или земљишта и привредно друштво односно друго правно лице разврстано у прву категорију угрожености од пожара (у даљем тексту: субјекти у првој категорији) обавезно је да обезбеди технички оп ремљену и обучену ватрогасну јединицу са потребним бројем ватрогасаца. За субјекте у првој категорији руководилац на пословима превентиве мора имати високу школску спрему техничке струке, а руководилац ватрогасне јединице мора имати најмање вишу школску спрему; Субјекти у првој и другој категорији угрожености од пожара обавезни су да донесу План заштите од пожара који садржи нарочито: 1) приказ постојећег стања заштите од пожара; 2) процену угрожености од пожара; 3) организацију заштите од пожара; 4) пр едлог техничких и организационих мера за отклањање недостатака и унапређење стања заштите од пожара; 5) прорачун потребних финансијских средстава; 6) прописане прорачунске и графичке прилоге. У Плану заштите од пожара, поред горе наведених података, бли же се приказују и подаци о броју ватрогасаца,техничкој опремљености и обучености ватрогасне јединице, односно организацији превентивних мера заштите од пожара, сталног дежурства и подаци о броју стручно оспособљених лица за спровођење заштите од пожара.
пожара и санац. план) Стратегија заштите од пожара Стратегију заштите од пожара (у даљем тексту: Стратегија) доноси Влада. Стратегијом се утврђује стање у области заштите од пожара и мере које треба предузети. Стратегија се доноси за период од најмање пет година и садржи нарочито: 1) опис и оцену стања у области заштите од пожара; 2) основне циљеве икритеријуме за спровођење заштите одпожара у целини, по областима и просторним целинама са приоритетним мерама заштите; 3) услове за примену најповољнијих привредних, техничких, технолошких, економских и других мера за заштиту од пожара; 4) дугорочне и краткорочне мере за спречавање избијања, ублажавања последица пожара и контролу спровођења мера заштите од пожара; 5) начин обезбеђивања средстава за заштиту од пожара. Санациони план Привредно друштво идруго правно лице доноси санациони план за отклањање последица пожара. Јединица локалне самоуправе и аутономна покрајина доносе и санациони план з а отклањање последица пожара на својој територији. Влада доноси Санациони план Републике Србије за санирање последица проузрокованих пожаром ако последице пожара превазилазе могућности санације јединице локалне самоуправе или аутономне покрајине, ако опасн ост од пожара угрожава објекте и простор од изузетног значаја за Републику Србију или на њему изазива велике последице и у случају хаварије. Sанациони планови садрже: стање, мере, процену утицаја на живот и здравље људи,процену утицаја на животну средину, носиоце, начин, динамику и средства за реализацију плана.
Заваривање на привременим местима се може обављати само по претходно прибављеном одобрењу издатом од стране одговорног лиза за зашти ту од пожара. Одобрење се издаје на основу писменог захтева извођача радова заваривања, односно одговорног лица за извођење послова заваривања, резанља и лемљења.. У случајевима када важност одобрења истекне, а заваривање није завршено, руководилац радова је дужан да затражи продужење важности одобрења, а одговорно лице за заштиту од пожара које издаје одобрење дужно је да поново прегледа место заваривања и у одобрењу упише одговарајуће примедбе. Одобрење за заваривање издаје се у три примерка. Први примера к уручује се руководиоцу изођења радова, други руководиоцу службе за заштиту од пожара (иде у архиву), а трећи примерак се чува у документацији даваоца одобрења (један примерак одговорно лице чува за себе). Одговорно лице које издаје одобрење за извођење заваривања, издаће одобрење тек када утврди да су предвиђене и предузете одговарајуће мере за заштиту од пожара и експлозије. Одобрење за заваривање не сме да се изда у следећим случајевима: 1. за места која нису припремљена за заваривање, 2. упросторијама са уређајима зааутоматскооткривање игашење пожара ако ови уређаји нису блокирани или ако се заваривањем могу оштетити, 3. када постоји опасност од избијања експлозија услед смеша запаљивих гасова или пара запаљивих течности или прашине са ваздухом, затим н едовољно очишћених судова и инсталација у којима су се налазиле материје које могу да стварајуексплозивне смеше или су опасне због пожара и експлозије, 4. када би се заваривање вршило на простору у близини ускладиштених великих количина запаљивих или експлозивних материја или других запаљивих материјала. Када се радови заваривања заврше пише се записник и то у два примерка.
Када инспектор за ванредне ситуације константује недостатке у предузећу, установи или органу, који су такв ог карактера да може да дође до пожара, онда он на лицу места доноси записник и решење са наложеним мерама за њихово отклањање.
Субјекти у првој идругој категорији угрожености од пожара обавезни су да донесу План заштите од пожара који садржи нарочито: 1) приказ постојећег стања заштите од пожара; 2) процену угрожености од пожара; 3) организацију заштите од пожара; 4) предлог техничких и организационих мера за отклањање недостатака и унапређење стања заштите од пожара; 5) прорачун потребних финансијских средстава; 6) прописане прорачунске и графичке прилоге. 7) прорачун максималног броја људи који могу да се евакуишу У Плану заштите од пожара, поред података из става 1. овог члана, ближе се приказују и подаци о броју ватрогасаца, техничкој опремљености и обучености ватрогасне јединице, односно организацији превентивних мера заштите од пожара, сталног дежурства и подаци о броју стручно оспособљених лица за спровођење заштите од пожара. На План заштите од пожара прибавља се сагласност Министарства унутрашњих послова.
Субјекти у другој категорији угрожености од пожара морају обавезно да организујуе спровођење превентивних мера заштите од пожара и стално дежурство са потребним бројем лица стручно оспособљених за спровођење заштите од пожара. За субјекте у другој категорији руководилац службе заштите од пожара и лице које ради на организовању и спровођењу превентивних мера заштите од пожара мора имати најмање вишу школску спрему. Субјекти у првој и другој категорији угрожености од пожара обавезни су да донесу План заштите од пожара који садржи нарочито: 1) приказ постојећег стања заштите од пожара; 2) процену угрожености од пожара; 3) организацију заштите од пожара; 4) предло г техничких и организационих мера за отклањање недостатака и унапређење стања заштите од пожара; 5) прорачун потребних финансијских средстава; 6) прописане прорачунске и графичке прилоге. 7) Прорачун евакуације У Плану заштите од пожара, поред горенавед ених података, ближе се приказују и подаци о броју ватрогасаца,техничкој опремљености и обученостиватрогасне јединице, односно организацији превентивних мера заштите од пожара, сталног дежурства и подаци о броју стручно оспособљених лица за спровођење заштите од пожара.
Лица која раде на пословима заштите од пожара дужна су да похађају посебну обуку из области заштите од пожара и положе стручни испит најкасније у року од годину дана од дана заснивања радног односа , односно распоређивања на послове заштите од пожара. Лица која су се као припадници Војске Sрбије стручно оспособљавала на курсевима заштите од пожара, по програму који је усклађен са Министарством, могу да полажу стручни испит. Sтручни испит се полаже пр ед комисијом Министарства. Министар прописује услове полагања. Врсту и програм обуке, обими услове посебне обуке, начин полагања, висину трошкова стручног испита, као и висину накнаде члановимакомисије прописује министар.
Субјекти заштите од пожара су државни органи, органи аутономне покрајине, органи јединица локалне самоуправе, привредна друштва, друга правна и физичка лица. Обавезе субјеката заштите од пожара Субјекти заштите одпожара дужни су да поступају у складус обавезама утврђеним овим законом и прописима донесеним на основу њега, да обезбеде примену планова заштите од пожара и других аката и одговорни су за сваку активност којом мењају или могу променити стање и услове заштите од пожара. Субјекти заштите од пожара дужни су да ангажовањем расположивих људских и материјалних ресурса учествују у гашењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених пожаром, ако то могу да учине без опасности за себе или другога. Начело јачања свести Субјекти заштите од пожара подстичу, усмеравају и обезбеђују јачање свести о значају заштите од пожара кроз систем образовања и васпитања, научно-истраживачког и технолошког развоја, усавршавања у процесу рада, као и јавног информисања. Начело сарадње Субјекти заштите одпожара дужн и су да међусобно размењују информације од значаја за заштиту од пожара и ускладе активности од значаја за заштиту од пожара. Република Србија сарађује у области заштите од пожара са другим државама и међународним организацијама. Начело солидарности Субјекти заштите од пожара дужни су да међусобно помажу једни другима у отклањању последица пожара.
Поред општих услова за заснивање радног односа, посебне психофизичке и здравствене способности, за обављање посло ва заштите од пожара потребни су следећи услови: 1) за субјекте у првој категорији руководилац на пословима превентиве мора имати високу школску спрему техничке струке, а руководилац ватрогасне јединице мора имати најмање вишушколску спрему; 2) за субјек те удругој категорији руководилац службе заштите од пожара илице које ради на организовању и спровођењу превентивних мера заштите од пожара мора имати најмање вишу школску спрему; 3) запослени у ватрогасним јединицама,у служби заштите од пожара и на посло вима заштите од пожара морају имати најмање средњу стручну спрему. Лица (из ставке 3.) која први пут заснивају радни однос или се први пут распоређују на послове заштите од пожара не могу бити старија од 30 година.
Главни пројекат заштите од пожара, као саставни део техничке документације за изградњу објеката утврђених Законом о заштиоти од пожара, садржи: 1)технички извештај (податке о локацији објекта значајне за заштиту од пожара, опис објекта, процену опасности од по жара, поделу објекта на пожарне секторе, дефинисање евакуационих путева, избор материјала за конструкције које треба да буду отпорне на пожар, избор материјала за ентеријер за којипостоје посебнизахтеви у погледу отпорности на пожар,процену опасностиодпожа ракоја потиче од технолошког процеса и материја које се у њима користе или складиште, опис инсталација за аутоматско откривање и дојаву пожара, детекцију експлозивних и запаљивих гасова, као и опис стабилних и мобилних инсталација и уређаја за гашење пожар а, евакуационе путеве за спасавање лица и имовине, избор мобилне опреме за гашењепожара, опис инсталација за флуиде који се користе у објекту и др.); 2)прорачунске основе (прорачун пожарног оптерећења пожарних сектора, прорачун капацитета евакуационих путе ва у објекту, прорачун времена потребног за евакуацију људи и др.); 3)графичку документацију(ситуациони план са уцртаним суседним објектима и саобраћајницама, основе свих нивоа и крова, карактеристичне подужне и попречне пресеке са уцртаним пожарним секто рима, диспозицију процесне технолошке опреме иопреме која припада инсталацијама за гашење пожара, шеме система за откривање и дојаву пожара, гасну детекцију, громобранске инсталације, разводе машинских инсталација за аутоматско гашењепожара, систем за одво ђење дима и топлоте, системе за вентилацију и др.); 4)предмер и предрачун опреме и средстава за заштиту од пожара.
Законом о заштити од пожара уређују се систем заштите од пожара, права и обавезе државних органа, органа аутономне покрајине и органајединица локалне самоуправе, привредних друштава, других правних и физичких лица, организација ватрогасне службе, надзор над спровођењем овог закона и друга питања од значаја за систем заштите од пожара. Одредбе овог закона сходно се примењују и на заштиту од експлозија.
Министар унутрашњих послова прописује потребну техничку опремљеност ватрогасне јединице категорију и број ватрогасаца код објекта који спадају у прву, као и потребан број лица стручно оспособљених за спровођење заштите од пожара код објекта који спадају у другу категорију. За субјекте у првој и другој категорији угрожености од пожара врши се периодични преглед, у складу с актом који доноси минис тар. Министар прописује ближе услове за обављање послова за спровођење заштите од пожара. Министар прописује начин израде и садржај планова заштите од пожара аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и субјеката у првој и другој категорији. Министар прописује минимални број ватрогасаца, као и техничку опремљеност и обученост професионалних ватрогасних јединица локалне самоуправе. Министар прописује ближе услове за добијање овлашћења за израду Главног пројекта заштите од пожара. Министар прописује про грам и начин полагања стручног испита, посебног стручног испита за инспекторе, услове за добијање лиценце, ближе услове за добијање овлашћења за обављање послова и посебне услове техничке опремљености привредногдруштва, односно другог правно глица које је уписано у одговарајући регистар за делатност пројектовања и извођења радова, као и висину накнаде за комисију стручног испита за добијање лиценце за пројектовање и извођење посебних система и мера заштите од пожара. Министар прописује посебне техничке и др уге услове које мора испуњавати овлашћено правно лице које издаје сертификат о исправности уређаја, опреме и инсталација. Министар прописује садржај и начин вођења евиденција извршених интервенција ватрогасних јединица. Министар прописује ближе услове и н ачин организовања добровољних ватрогасних јединица, ватрогасних друштава и савеза.
Привредно друштво, земљорадничка задруга, установа или друго правно лице, предузетники пољопривредник који врши жетвене радове дужан је да предузме посебне мере заштите стрних усева од пожара. Под посебним мерама заштите стрних усева од пожара подразумевају се: 1) организовање сталног дежурства; 2) организовање осматрачке службе; 3) организовање службе везе и обавештавања; 4) опремање механизације одговарајућом противпожарном опремом; 5) контрола противпожарне опреме; 6) контрола исправности механизације; 7) контрола ускладиштавања усева. Министар надлежан за пољопривреду, уз сагласност министра, доноси пропис којим ближе уређује мере заштите од пожара у пољопривреди.
У вршењу инспекцијског надзора инспектор је овлашћен да наложи да се: 1) доведу у исправно стање постројења, инсталације и уређаји; 2) обави реконструкција објекта или по јединих просторија у њему ради спровођења мера заштите од пожара; 3) уклони отпад из затвореног и отвореног простора који је настао у процесу рада или је одложен на забрањеним местима; 4) уклоне предмети из просторија или простора који представљају опасн ост од настајања и ширења пожара или онемогућавају брз и сигуран излазак из угроженог објекта или простора; 5) одржавају сви шумски путеви и просеци у стању које омогућава свакодневни приступ ватрогасним возилима; 6) изведу стабилни, полустабилни, мобилни , односно други одговарајући уређаји и инсталације за дојаву и гашење пожара, као и други заштитни уређаји и инсталације; 7) изведу потребни излази из објекта или његовог дела да би се омогућио брз излазак лица у случају пожара; 8) онемогући приступ возилима која при раду могу избацивати искре на местима где би то представљало опасност од избијања пожара; 9) доведу у исправно стање ватрогасна опрема и средства за гашење пожара или та опрема и средства поставе на одређено место; 10) уклоне односно измене они елементи на постројењима, инсталацијама и уређајима који при употреби могу изазвати пожар; 11)уклоне запаљиве материје којима су обрађене водоравне и вертикалне површине евакуационих путева; 12) провери знање и обученост припадника ватрогасних јединица.
Привредно друштво идруго правно лице доноси санациони план за отклањање последица пожара. Јединица локалне самоуправе иаутономна покрајина доносе санациони план за отклањање последица пожара на својој терит орији. Влада доноси Sанациони план Републике Sрбије за санирање последица проузрокованих пожаром ако последице пожара превазилаземогућности санације јединице локалне самоуправе или аутономне покрајине, ако опасност од пожара угрожава објекте и простор од и зузетног значаја за Републику Sрбију или на њему изазива велике последице и у случају хаварије. Sанациони плановис адрже:стање, мере, процену утицаја на живот и здравље људи,процену утицаја на животну средину, носиоце, начин, динамику и средства за реализацију плана.
Власник односно корисник објекта или земљишта и привредно друштво односно друго правно лице разврстано у трећу категорију угрожености од пожара (у даљем тексту: субјекти у трећој кате горији) обавезно је да организује спровођење превентивних мера заштите од пожара с потребним бројем лица стручно оспособљених за спровођење заштите од пожара. Мора да донесе Правила заштите од пожара која обухватају: 1)организацију технолошких процеса на начин да ризик од избијања и ширења пожара буде отклоњен, а да у случају његовог избијања буде обезбеђена безбедна евакуација људи и имовине и спречено његово ширење; 2)заштиту од пожара у зависности од намене објекта са потребним бројем лица оспособљених за обављање послова заштите од пожара; 3)доношење Плана евакуације и упутства за поступање у случају пожара; 4)начин оспособљавања запослених за спровођење заштите од пожара. План евакуације и упутства за поступање у случају пожара морају бити истакнути на видљивом месту.
Просторни и урбанистички план, поред услова прописаних посебним законом, садрже: 1) изворишта снабдевања водомикапацитет градске водоводне мреже који обезбеђују довољно количине воде за гашење пожара; 2) удаљеност између зона предвиђених за стамбене и објекте јавне намене и зона предвиђених за индустријске објекте и објекте специјалне намене; 3) приступне путеве и пролазе за ватрогасна возила до објеката; 4) безбедносне појасеве између објеката којима се спречава ширење пожара. Орган надлежан за доношење просторног, односно урбанистичког плана, дужан је да у року од 60 дана од дана одређеног за разматрање обавести Министарство о доношењу просторног и урбанистичког плана.
У вршењу послова инспекцијског надзора инспектор има право и дужност да: 1) уђе у приватни посед на захтев станара или у случају отклањања озбиљне непосредне опасности по живот и здравље људи и имовину већег обима; 2) обавести надлежни орган односно надлежног инспектора да се градња објеката не спроводиу складу с мерама заштите од пожара предвиђеним у главном пројекту. Власници односно корисници објеката и других непокретности дужни су да омогуће обављање инспекцијских послова и да инспектору дају на увид прописану документацију, потребне податке и обавештења.
Власник, односно корисник објекта или земљишта, и привредно друштво, односно друго правно лице, разврстано у III категорију угрожености од пожара, обавезно је да организује спровођење превентивних мера ЗОП -а с потребним бројем лица стручно оспособљених за спровођење мера ЗОП-а. 2. 1. OPASNE MATERIJE (DEFINICIJA I KLASIFIKACIJA OPASNIH MATERIJA)
Оpasne materije su gasovite, tečne ili čvrste materije koje se koriste ili su nastale u procesu proizvodnje/pružanja usluge, koje pri upotrebi, prometu, prevozu, skladištenju i čuvanju, mogu svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugroziti životnu sredinu ili život i zdravlje,ljudi, kao i materije od kojih se proizvode/nastaju opasne materije.
Klasa 1- eksplozivne materije i artikli Klasa 2 – zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u tečnost, i gasovi rastvoreni pod pritiskom Klasa 3 – zapaljive tečnosti Klasa 4.1 – zapaljive čvrste materije (Klasa 4.2 – materije sklone samopaljenju ; Klasa 4.3 - materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove) Klasa 5.1 – oksidirajuće materije (Klasa 5.2 –organski peroksidi) Klasa 6.1 – otrovi (Klasa 6.2 – infektivne materije) Klasa 7 – radioaktivne materije Klasa 8 – korozivne (nagrizajuće) materije Klasa 9 – ostale opasne materije
atmosfere) Definicija – Pod pojmom eksplozije se podrazumeva nagla reakcija oksidacije ili razlaganja koja proizvodi povećanje temperature ili pritiska ili i jedno i drugo. Uslovi za stvarenje eksplozije – Moraju se ispuniti dva uslova: Mora u smeši postojati određeni odnos komponenata Smeša mora doći u dodir sa izvorom paljenja PROCESI GORENJA (definicija gorenja, uslovi potrebni za proces gorenja, definicija gorivih i negorivih materija) Definicija – Gorenje je hemijski proces spajanja neke mate rije sa kiseonikom uz oslobađanje toplote i pojavu svetlosti ili plamena. Uslovi koji su potrebni za proces gorenja su: Prisustvo materije koja može da gori – goriva materija Prisustvo kiseonika (potpomaže gorenje) Toplotna energija da bi se postigla temperatura paljenja gorive materije. Definicija gorivih i negorivi materija: Sve materije sa stanovišta zaštite od požar a se mogu podeliti u dve grupe: gorive (zapaljive) i negorive (nezapaljive): Pod nezapaljivim (negorivim) materijama podrazumevaju se one m aterije koje se pod normalnim uslovima neće zapaliti ni na povišenim temperaturama Zapaljive materije su one koje se pod normalnim uslovima mogu zapaliti posle čega nastavljaju da gore.
eksplozivnosti-DGE, gornja granica eksplozivnosti GGE) Definicija - Eksplozivna atmosfera je smeša zapaljivih materijala sa vazduhom u obliku gasa, pare ilimagle, pod atmosferskim uslovima, u kojoj se nakon iniciranja sagorevanje odvija po čitavoj nepotrošenoj smeši. Koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle kod koje postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje se nalaze se u granicama DGE i GGE. Donja granica zapaljivosti DGE je najmanja koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle kod koje još uvek postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje. Gornja granica eksplozivnosti GGE je najveća koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle kod koje još uvekpostoje uslovi za eksplozivno sagorevanje.
tečnih materija) Pod pojmom (definicija) POŽARA se podrazumeva proces nekontrolisanog sagorevanja gorive materije, uz pojavu toplote, dima i svetlosti kojom se ugrožavaju život,materijalna dobra i životna sredina Osnovne osobine požara zapaljivih čvrstih materija – to je gorenje sa žarom u više faza Osnovne osobine požara zapaljivih tečnih materija – tečnost prvo prelazi u gasovito stanje, pa nastale pare u smeši sa vazduhom sagorevaju
plamen, električna varnica) Izvori (uzročnici) paljenj a su: prenos toplote sa tela na telo; otvoreni plamen; elektična varnica; elektrostatičko pražnjenje kao prirodna pojava; statički elektricitet; mehanička varnica, udar dva tela; samopaljenje. Prenos toplote sa tela na telo. Provođenjem kondukcija, karakte ristična za čvrsta tela, jer se toplota prenosi sa dela na deo Strujanje toplote - konvekcija, karakteristična za tečnosti i gasove. Zagrejani delovi idu više, hladniji niže. Otvoreni plamen - Vatra je proces naglog sagorevanja uz oslobađanje toplote, svet losti i drugih produkata.Plamen je vidljivi deo vatre i u sebi sadrži vrele gasove, emituje infracrveni, a ponekad iultraljubičasti spektar svetlosti.U zavisnosti od vrste materije koja gori i okoline gde se sagorevanje vrši, boja plamena intenzitet vatre variraju.19 Boja plamena se menja sa promenom temperature. U korenu plamena, gde se dešava većina sagorevanja, plamen je beo ili žut, zavisno od vrste organske materije koja gori. Iznad žutog dela, boja plamena se menja od narandžaste do crvene. Iznad crv enog dela plamena,delovi materije koji nisu u potpunosti sagoreli su vidljivi u vidu crnog dima elektična varnica Električna varnica je vrsta elektrostatičkog pražnjenja koja nastaje kada jako električno polje formira jonizujući provodni kanal u vazduhu pr i čemu se javljaju svetlost i zvuk. Ovo prouzrokuje porast broja slobodnih elektrona i jona u vazduhu i vazduh postaje provodnik. Način stvaranja naelektrisanja je različit.Npr.: kretanje tečnosti kroz cev, piezo električni efekat
Zone razaranja Prilikom eksplozije, dolazi do širenja udarnog talasa sferno.Eksplozija koja može biti: kao prirodna pojava (vulkani, supernove, u šumskimpožarima usled isparenja ulja…), hemijska, nuklearna, električna, bleve, U zavisnosti od jačine (brzina prostiranja i pritisak) eksplozije, zavisi i stepen oštećenja stvari koje se nalaze na udarnom talasu. Podela zona razaranja-osnovne karakteristike; Osnovna karakteristika zone razaranja je stepen oštećenja stvari od centra eksplozije ka kraju delovanja udarnog talasa prilikom eksplozije, tako da se prostor oko njega deli na: Zonu prenosa detonacije u kojoj je moguć direktan prenos detonacije ili požara Zonu teških oštećenja u kojoj se ruše noseći zidovi zg rada usled dejstva udarnog talasa i teških letećih komada, ali ne dolazi do direktnog prenosa detonacije vazdušnim udarnim talasom Zonu srednjih oštećenja, u kojoj se ruše laki pregradni zidovi, nadstrešnice, izbijaju okviri vrata i prozora… Zonu lakih oštećenja, u kojoj se lome prozorska stakla, crep, oštećuju okviri prozora i vrata. Ova zona se smatra sigurnom u smislu ugroženosti i ljudskih života Sigurnu zonu, u kojoj dolazi samo do delimičnog oštećenja prozora
temperatura ključanja –vrelište) Temperatura paljenja se definiše kao najniža temperatura na kojoj se supstanca pali nezavisno od izvora paljenja. Određuje se jednostavnim zagrevanjem. Temperatura paljenja tečnosti je naj niža temperatura na pritisku od 1 bar pri kojoj se iznad površine tečnosti oslobodi dovoljna količina zapaljivih para, da sa vazduhom stvori smešu koja će se pod uticajem izvora paljenja prinetog sa strane zapaliti. Kada oslobođena toplota pri sagorevanju dovodi do daljeg isparavanja tečnosti tako da iznad njene površine stalno nalazi dovoljno pare koja dalje isparava, govorimo o temperaturi gorenja. Temperatura samopaljenja Samopaljenje je proces koji dovodi do paljenja gorive materije na običnoj ili nešt o povišenoj temperaturi kao posledica bioloških, fizičkih i hemijskih reakcija. Materije sklone samopaljenju: ugalj, drvene strugotine, masti i ulja, fini prah pojedinih metala, pluta, seno. Temperatura samopaljenja zavisi od vrste organske materije koja je sklona samopaljenju i to je ona temperatura na kojoj materija usled reakcije počinje da gori. Proces samopaljenja vremenski različito traje, odvija se u dve faze: samozagrevanje i samopaljenje, i zavisi od: stanja materijala (suv, vlažan, sitan, čist, buđav...), načina uskladištenja, spoljne temperature, vrste materijala i dr. Sprečavanje samopaljenja je jednostavno. Neophodna je kontrola temperature uunutrašnjosti materije sklone samopaljenju Temperatura ključanja (Vrelište); Pri povećanju temperature te čnost će u jednom momentu početi da ključa -tada prelaz iz tečnog stanja neće biti samo na površini tečnosti, već i iz njene unutrašnosti. Tačka ključanja je temperatura na kojoj tečnost počinje da ključa. Tečnost na normalnoj temperaturi isparava intenzi vnije ukoliko je njena tačka ključanja niža – iznad površine tečnosti na jedno jodređenoj temperaturi biće veća količina para ukoliko ta tečnost ima nižu tačku ključanja(napon pare).
To je standardizovan sistem za klasifikaciju požara prema prirodi goriva (SRPS ISO 3941): Klasa A: požari koji obuhvataju čvrste materije, često organske prirode, pri čijem gorenju senormalno formira žar, Klasa B: požari koji obuhvataju tečnosti ili utečljive čvrste materije, Klasa C: požari koji obuhvataju gasove, Klasa D: požari koji obuhvataju metale. Klasa F: požari biljnih i životinjskih masti i ulja
Za ilustraciju požara se koristi dijagram temperatura-vreme prosečnog požara u prostoriji. Paljenje je faza koja traje obično od početka prihvatanja plamena do površine gorenja od 1do 10 cm² Zavisno od intenziteta toplotnog izvora i gorive materije, ovaj period traje od 10 do 15 s za lako zapaljive materijale oko 2 min za normalno zapaljive. Zračenjem iz plamena i neposrednim dejstvom plamenih gasova, priprema se goriva masa za gorenje. Za prvih 10-15 min dolaze do izražaja sve složenosti procesa gorenja, zavisno od gorive materije.
izdašnost izvora opasnosti) Ugrožen prostor je prostor u kojem je eksplozivna atmosfera prisutna ili se može očekivati i njena prisutnost u količinama koje zahtevaju posebne mere opreza u pogledu izvedbe,montaže i upotrebe električnih uređaja. Ugroženi prostor se utvrđuje prema njegovim fizičkim osobinama i pogonskim uslovima. Tehnički parametri za utvrđivanje ugroženog prostora su: fizičke i hemijske osobine obradivih materijala; količina, sastav i stanje materijala u posm atranom mestu; količina, vrsta i osobina otpada; tehnologija proizvodnje; celovito rešenje postrojenja odnosno prostora Neugrožen prostor je prostor u kojem se ne očekuje prisutnost eksplozivne atmosfere u kojličinama koje bizahtevale posebne mere opreza u pogledu izvedbe, montaže i upotrebe električnih uređaja,odnosno prostor u kojem koncentracija eksplozivne atmosfere ne može ni u kom sučajudostići 10% od donje granice eksplozivnosti, ako se to može osigurati u zapreminskim odnosima. Izvor opasnosti je ta čka ili mesto iz kojega gas, para, magla ili tečnost mogu izlaziti uatmosferu, tako da može nastati eksplozivna atmosfera izdašnost izvora opasnosti - Postoje tri osnovna stepena izvora opasnosti: Trajan: izvor koji ispušta trajno, ili se očekuje da će isp uštati duže vreme, ili pak kratkovreme, ali često, Primarni: izvor za koji se očekuje da će ispuštati periodično ili povremeno u tok normalnog pogona, Sekundarni: izvor za koji se očekuje da neće ispuštati u normalnom pogonu, a ako ipakispušta, onda će to da bude retko i trajaće samo kratko. Višestruki: izvor ispuštanja koji je kombinacija dvaju ili triju gore navedenih izvora opasnosti;
gasa Eksplozija vatrene lopte “BLEVE” (Boiling Liquid Expanding Vapor Explosion) je pojava kada rezervoar, u kojem se nalazi tečnost pod pritiskom, iznad tačke ključanja tečnosti, puca oslobađajući sadržaj u vidu eksplozije MEHANIZAM Ukoliko je oko rezervoara došlo do pojave plamena, požara i sl., dolazi do zagrevanja rezervoara sa sadržajem u njemu. Usled povećanja temperature dolazi do povećanja pritiskau posudi i u određenom trenutku dolazi do smanjenja pritiska tako što sigurnosni ventil odreaguje ispuštanjem viška materije iz rezervoara, što prouzrokuje pad pritiska u posudi Nakon smanjenja pritiska, sigurnosni ventil se ponovo zatvara. Daljim delovanjem temperature ponovo dolazi do povećanja pritiska u posudi. U posudi se nalazi tečnost koja preuzima toplotu usled zagrevanja plašta rezervoara. U određenom trenutku kada nivo tečnosti u rezervoaru bude dovoljno nizak, usled rada sigurnosnog ventila, tečnost više ne može da preuzme toplotu i dolazi do pregrevanja plašta rezervoara i njegovog slabljenja. Daljim povećanjem pritiska u posudi i istovr emeno oslabljenim zidom, u kritičnom trenutku dolazi do pucanja posude i pojave eksplozije.Ako je supstanca koja se nalazi u rezervoaru zapaljiva, nakon eksplozije se često formira oblak u vidu vatrene lopte. Ako je supstanca toksična, širi prostor će biti kontaminiran.
eksplozije) Definicija eksplozije - Eksplozija je proces naglog sagorevanja koji nastaje kao posledica upotrebe zapaljivih tečnosti i gasova i ostalih gorivih materija koje sa vazduhom mogu stvoriti eksplozivnu smešu, praćenu udarnim talasom pritiska produkata sagorevanja i porastom temperature,kao i naglog razaranja plašta posuda usled neplaniranog ili nekontrolisanog širenja fluida i razletanja delova uređaja, tehnološke opreme ili objekata, kojim se ugrožavaju životi zdravlje ljudi i materijalna dobra. Uslovi za pojavu eksplozije; Da bi došlo do eksplozije moraju biti zadovoljeni uslovi: prisustvo kiseonika, prisustvo eksplozivne materije (u određenom odnosu kiseonik:eksplozivna materija) i prisustvo inicijalnog sredstva (detonatora) dovoljne snage. Detonacija je tip hemijske eksplozije pri kojoj se zona hemijske reakcije prostire nadzvučnom brzinom, reda km/sec. kroz početnu sredinu, pomoću detonacionog talas a. Brzina eksplozije može iznositi i do 10 km/s.
pojava, ststički elektricitet, mehanička varnica, udar dva tela-samopaljenje) Elektrostatičko pražnjenje kao prirodna pojava Udar gro ma je prirodna pojava elektrostatičkog pražnjenja.Ovo nije do kraja ispitana pojava,ali se misli da se inicijalno naelektrisanje nalazi u međusobnim kontaktima čestica leda koje se nalaze u olujnim oblacima. Pražnjenje između oblaka i zemlje prouzrokuje po većanje temperature uz pojavu jakog svetla (munja) i pojave zvuka (grom). Statički elektricitet Materijali su sačinjeni od atoma i molekula, koji su u električnom smislu neutralni tako da imaju jednak broj pozitivno i negativno naelektrisanih čestica. Fenomen statičkog elektriciteta zahteva odvajanje pozitivnih od negativnih naelektrisanja. Kada su dva materijala u kontaktu, elektroni se kreću između ova dva tela, ostavljajući na jednom materijalu višak pozitivnog naelektrisanja, a na drugom manjak, tj. viš ak pozitivnog naelektrisanja. Kada se materijali razdvoje, oni zadržavaju ovaj disbalans naelektrisanja. Uklanjanje ili prevencija protiv statičkog nelektrisanja je povećanje vlažnosti u prostoriji, pričemu vazduh postaje više provodljiv ili odvođenje naelektrisanja na nulti potencijal. Izvori statičkog elektriciteta: materijali u obliku prašine, materijali u prolazu kroz levke,neprovodljivi kaiševi za prenos, sve vrste kretanja i istovremeno trenja obično raznorodnih materijala od kojih bar jedan nije dobar provodnik. Mera: kvalitetno uzemljenje, održavanjevlage u vazduhu, jonizacija vazduha, povećanje provodljivosti slabo provodljivih materijala. Mehanička varnica- udar dva tela - samopaljenje. Samopaljenje je proces koji dovodi do paljenja gorive materi je na običnoj ili nešto povišenoj temperaturi kao posledica bioloških, fizičkih i hemijskih reakcija. Materije sklone samopaljenju: ugalj, drvene strugotine, masti i ulja, fini prah pojedinihmetala, pluta, seno. Samopaljenje vremenski različito traje, odvija se u dve faze: samozagrevanje i samopaljenje, i zavisi od: stanja materijala (suv, vlažan, sitan, čist, buđav...), načina uskladištenja, spoljne temperature, vrste materijala i dr. Samopaljenje sena: seno se zagreva usled dejstva mikroorganizama. Dalje se odvija kao posledica fizičkih i hemijskih promena. Seno smrdi i stoka odbija da jede.
vid eksplozije) Definicija eksplozije - Eksplozija je proces naglog sagorevanja ko ji nastaje kao posledica upotrebe zapaljivih tečnosti i gasova i ostalih gorivih materija koje sa vazduhom mogu stvoriti eksplozivnu smešu, praćenu udarnim talasom pritiska produkata sagorevanja i porastom temperature,kao i naglog razaranja plašta posuda u sled neplaniranog ili nekontrolisanog širenja fluida i razletanja delova uređaja, tehnološke opreme ili objekata, kojim se ugrožavaju životi zdravlje ljudi i materijalna dobra. Uslovi za pojavu eksplozije Da bi došlo do eksplozije moraju biti zadovoljeni u slovi: prisustvo kiseonika, prisustvo eksplozivne materije (u određenom odnosu kiseonik:eksplozivna materija) i prisustvo inicijalnog sredstva (detonatora) dovoljne snage Defragacija je tip hemijske eksplozije kod koje se zona hemijske reakcije prostire podzvučnom brzinom kroz početnu sredinu. Razvijeni pritisci su do nekoliko kilobara.(brzina sagorevanja je manja od brzine zvuka, <340 m/s)
eksplozivnosti- zone opasnosti, zona opasnosti 0, zona opasnosti 1, zona opasnosti 2) u vezi tečnosti, po Pravilniku određene zone opasnosti Klasifikacija eksplozivne atmosfere u zone eksplozivnosti - Zone opasnosti; Na osnovu tehnološkog procesa postrojenja i instalacija gde se upotrebljava i rukuje zapaljivim materijalom, treba pristupiti analizi i utvrditi da li postoji mogućnost pojave eksplozivne atmosfere. Kako eksplozivna atmosfera može da postoji samo ako su zapaljivi gas, para ili magla prisutni u vazduhu, potrebno je ustanoviti da li b ilo koji od tih zapaljivih materijala može da postoji u dotičnom području. Da bi se otkrio uzrok postojanja eksplozivne atmosfere u nekom području, potrebno je odrediti kako delovi procesne opreme koji sadrže zapaljive materijale mogu da ispuštaju te materijale u atmosferu. Najpre je potrebno odrediti da li određeni deo procesne opreme sadrži više zapaljivog materijala nego što je specifikovano kao minimalna količina. Ako ne sadrži, tada će područje oko procesne opreme da bude neugrožen prostor. Ukoliko sa drži, potrebno je odrediti da li je moguće ispuštanje zapaljivog materijala. Ako ispuštanje nije moguće, područje oko procesne opreme se tretira kao neugrožen prostor. Ukoliko je ispuštanje moguće, treba odrediti stepen izvora opasnosti. Trajni: stvaraju uslove za nastajanje zone 0; Primarni: zona 1; Sekundarni: zona 2; Zona opasnosti 0; Zona opasnosti 0 je prostor u kojem je eksplozivna atmosfera prisutna stalno ili duži period vremena. Zona opasnosti 1; Zona opasnosti 1 je prostor u kojem je verovatno d a će se eksplozivna atmosfera pojaviti za vreme normalnog pogona. Zona opasnosti 2; Zona opasnosti 2 je prostor u kojem nije verovatno da će se eksplozivna atmosfera pojaviti za vreme normalnog pogona, a ako se ipak pojavi, trajaće samo kratko vreme.
opasnom materjom – obučenost ljudi najvažnija, odmah obavestiti vatrogasce i nadležne službe Metodologija i način postupanja u slučaju akcidenta sa opasnom materijom. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje moraju da se preduzmu pri prevozu opasne materije treba da sadrži, naročito: 1) naznačenje vrste opasnosti koju predstavlja i posledice koje može da izazove opasna materija; 2) naznačenje posebnih mera koje treba da se preduzmu pri p revozu opasnematerije i mera za sprečavanje, odnosno ublažavanje štetnih posledica koje mogu da nastanu usled nezgode ili udesa na prevoznom sredstvu (požar, lom ambalaže, prosipanje ili isticanje opasne materije i sl.); 3) postupak sa licem koje dođe u dodir sa opasnom materijom; 4) naziv, adresu i broj telefona preduzeća ili naziv i broj telefona organa koji mora da se obavesti o nezgodi ili udesu koji se desio prilikom prevoza opasne materije. Preduzeća i druga pravna lica i pojedinci koji prevoze opasn e materije dužni suda u slučaju nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se ona pronađe i da o opasnosti koju predstavlja opasna materija obaveste najbliži organ sanitarne inspekcije ili najbližu stanicu milicije, a po potrebi, i javnost. Ispale ili na bilo koji način prilikom prevoza prosute opasne materije prevoznik je dužan da obezbedi, prikupi i odstrani, odnosno smesti na za to određenim mestima i da ih na drugi način učini bezopasnim i da o tome obavesti najbližu stanicu milicije , a, po potrebi, i najbliži organ sanitarne inspekcije. Ako prevoznik nije u mogućnosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi,odstrani, smesti na određeno mesto ili na drugi način neutralizuje, nadležniorgan uprave pozvaće preduzeće koje raspolaže tehničkim sredstvima zaizvršenje takvog zadatka da to uradi na račun prevoznika.
uslovi za ekspoziju: veličina čestice DGE, GGE-uglavnom je nema Eksplozije eksplozivnih gasova; Eksplozija eksplozivnih gasova nastaje kao rezultat curenja gasa u prisustvu izvora paljenja. Glavni predstavnici eksplozivnih gasova su prirodni gas, metan, propan i butan, jer se oni široko koriste. Eksplozije industrijskih gasova se sprečavaju tako što se mogućnost pojave izvora paljenja smanji na minimum. Eksplozije eksplozivnih prašina. Pored već gore navedenog, količina kiseonika u vazduhu je dovoljna za sagorevanje samoodređene količine zapaljive prašine, koja se može i teorijski odrediti. Kada je odnos zapaljive prašine i vazduha jednak optimalnoj koncentraciji, efekat eksplozije je tada najrazorniji. Zapaljivost i eksplozivnost prašine zavisi u velikoj meri od njenog sastava. Što je količina gorivih čestica u prašini veća, to je i opasnost od nastanka eksplozija i požara veća. Količina vlage i inertnih gasova prisutnih u vazduhu je obrnuto proporcionalna opasnosti od nastanka eksplozije. Manja je verovatnoća nastanka uslova ako je relativna vlažnost vazduha veća od 50 %.
Egzotermne reakcije su one reakcije koje pri obrazovanju jedinjenja odaju toplotu okolini. Endotermne reakcije su one reakcije koje pri obrazovanju jedinjenja preuzimaju toplotu iz okoline, tj. spolja - proces je suprotan odegzotermnog
eksplozivnosti atmosfere) Ventilacija ima za cilj da stanje vazduha u određenoj prostoriji, s obzirom na temperaturu,vlažnost, strujanje i čistoću, održi u okviru određenih granica. Zahtevi koji se u tom smislu postavljaju su različiti i zavise od vrste prostorije,odnosno od tehnol oškog procesa uprostoriji. Zato su kod proizvodnje acetilena, eksploziva i baruta, korišćenja zapaljivih tečnostii gasova, urađeni tehnički propisi koji određuju ventilaciju u ovakvim pogonima, s obzirom da je uloga ventilacije, kao preventivne mere zaštite od eksplozije i požara, veoma značajna. Osnovni cilj je da ventilacijom ovih prostora odvedemo stvorene pare zapaljivih tečnosti, zapaljive gasove i prašine van njih kako ne bi došlo donjihove koncentracije, što bi moglo da izazove eksploziju ili požar. Intenzivnim strujanjem vazduha u ugroženom prostoru (ubacivanjem svežeg vazduha i izvlačenjem eksplozivnih smeša), može da se izvrši razblaženje nastale koncentracije do ispod donje granice eksplozivnosti, čime se smanjuju ili eliminišu zone opasnosti. Eliminacijom zona opasnosti na navedeni način, prostor se može klasifikovati kao neugrožen od eksplozivnih smeša. Prema tome, intenzitet ventilacije je osnovni parametar na osnovu koga se ona može primeniti kao mera preventivne zaštite od eksplozije i požara.
Produkti sagorevanja se javljaju u dva osnovna oblika: Toplota - povišena temperatura i svetlost Dim - gasoviti, tečni i čvrsti produkti (vodena para, azot, sirćetna kiselina, metilalkohol, aceton, formaldehid...
eksplozivnosti GGE, siromašna smeša, zasićena smeša) Koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle kod koje postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje se nalazi u granicama DGE i GGE Donja granica eksplozivnosti - DGE; DGE je najmanja koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle kod koje još uvek postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje. Gornja granica eksplozivnosti GGE; GGE je najveća koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle kod koje još uvek postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje Siromašna smeša - je smeša zapaljive materije i vazduha u kojoj se koncentracija gasa, pare ili magle nalazi ispod DGE i nije moguće njeno iniciranje. Zasićena smeša - je smeša zapaljive materije i vazduha u kojoj se koncentracija gasa, pare ili magle nalaziiznad GGE i nije moguće njeno iniciranje.
i opasnih materija) Sagorevanje može biti potpuno i nepotpuno. Potpuno sagorevanje, koje se obično odigrava pri požarima na otvorenomprostoru, usled cirkulacije vazduha bogatog kiseonikom, vrši se potpuna oksidacija, a pored ugljendioksida, kao produkt sagorevanja stvara se i vodena para. Kao produkt potpu ne oksidacije ugljendioksid se ne može dalje oksidirati (nezapaljiv je) Nepotpuno sagorevanje dolazi do delimične oksidacije (deo materije se oksidiše, a deo se raspada), pri čemu nastaju zapaljivi produkti kao što su ugljenmonoksid koji se može dalje oksidisati. Produkti gorenja zapaljivih i opasnih materija; Produkti sagorevanja se javljaju u dva osnovna oblika: Toplota - povišena temperatura i svetlost Dim-gasoviti, tečni i čvrsti produkti (vodena para, azot, sirćetna kiselina, metilalkohol, aceton, formaldehid...)
osnovne osobine požara zapaljivih metala) Pod pojmom (definicija) POŽARA se podrazumeva proces nekontrolisanog sagorevanja gorive materije, uz pojavu toplote, dim a i svetlosti kojom se ugrožavaju život,materijalna dobra i životna sredina Osnovne osobine požara zapaljivih gasovitih materija; Gorenje gasovitih materija ima najjednostavniji tok. Da bi došlo do početka procesa gorenja treba da zapaljivi gas bude u odre đenom odnosu sa kiseonikom u smeši, a osim toga smeša treba da se zagreje do temperature paljenja. Kod gasovitih materija ne postoji temperatura zapaljivosti već samo temperatura paljenja.Paljenje se može izvesti na dva načina: smeša gasa i vazduha se zagr eva da se zapali po celoj zapremini bez prisustva spoljnog izvora energije-samopaljenje. smeša gasa i vazduha se pali uz dovođenje energije spolja u jednu tačku - prinudno paljenje ili pripaljivanje. Osnovne osobine požara zapaljivih metala; Pojedini metal i su zapaljivi ili eksplozivni. Primeri takvih metala su natrijum, titan, magnezijum, kalijum, uranijum, litijum, plutonijum, kalcijum. Požari sa magnezijumom i titanom su česti. Kada se jedan od ovih zapaljivih metala rasplamsa, lako širi požar na okolne predmete. Kada je metal u komadu, teško se pali, jer dobro provodi toplotu. Rizik od požara zapaljivih metala postoji kod piljevina i sitne prašine i oni se pale kao i ostali zapaljivi predmeti. Gase se pomoću praha, jer voda može da pogorša situaciju Pož ari zapaljivihmetala predstavljaju jedinstvenu opasnost, jer ljudi često nisu svesni karakteristika ovih požara i nisu spremni da se pravilno bore protiv njih.
mere lične zaštite prilikom manipulacije sa opasnim materijama) Preventivne mere pri postupanju sa opasnim materijama; Preduzeća i druga pravna lica i pojedinci koji predaju na prevoz opasnu materiju ili je prevoze sopstvenim prevoznim sredstvima dužni su da opasnu materiju prip reme tako da ispunjava sve propisane uslove za njen prevoz. Opasna materija ne sme se predati ili primiti na prevoz ako nisu ispunjeni propisani usloviza njen prevoz. Zabranjen je uvoz otpadaka opasnih materija inostranog porekla radi privremenog ilitrajno g odlaganja na teritoriji Srbije. Nadležni organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini može zabraniti prevoz pojedinih vrsta opasnih materija preko određenog područja ili odrediti da se te vrsteopasnih materija prevoze samo određenom vrstom prevoznih sredstava. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehnički ispravna,izrađena, opremljena i obeležena u skladu sa propisanim standardima. Opasne materije ne smeju da se predaju niti se primaju na prevoz kao prtljag. Izuzetno, u prtljagu se mogu prenositi aparati, nap rave i drugi slični predmeti koji sadrže minimalne količine opasne materije koje ne predstavljaju opasnost po okolinu, a služe za ličnu upotrebu (upaljači, šibice, lakovi i sl.). Preduzeća i druga pravna lica i pojedinci koji prevoze opasne materije dužni su da u slučaju nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se ona pronađe i da o opasnosti koju predstavlja opasna materija obaveste najbliži organ sanitarne inspekcije ili najbližu stanicu milicije, a po potrebi, i javnost. Ispale ili na bilo koji način prilikom prevoza prosute opasne materije, prevoznik je dužanda obezbedi, prikupi i odstrani, odnosno smesti na za to određenim mestima i da ih na drugi način učini bezopasnim i da o tome obavesti najbližu stanicu milicije, a, po potrebi, inajbliži organ sanitarne inspekcije. Ako prevoznik nije u mogućnosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi, odstrani,smesti na određeno mesto ili na drugi način neutralizuje, nadležni organ uprave pozvaće preduzeće koje raspolaže tehničkim sredst vima za izvršenje takvog zadatka da to uradina račun prevoznika. Pošiljalac koji daje opasnu materiju na prevoz dužan je da za svaku pošiljku opasne materije ispostavi ispravu o prevozu i uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzmu i da ih preda prevozniku. Ambalaža u kojoj se prevoze opasne materije mora da obezbeđuje zaštitu života izdravlja ljudi i životne sredine pri prevozu opasnih materija i rukovanju opasnim materijama. Ambalaža u kojoj se prevoze opasne materije mora da bude zatvorena i nepropustliva,tako da pri prevozu sprečava svako gubljenje ili prosipanje sadržaja. Ambalaža, zajedno sa zatvaračima, mora u svim delovima da bude dovoljno čvrsta i jaka da bi se onemogućilo labavljenje za vreme prevoza. Opasna materija ne sme da nagriza materija l od koga su izrađeni ambalaža i zatvaračiniti da sa njima stvara štetna ili opasna jedinjenja. Ako je opasna materija pakovana u ambalažu koja je osetljiva na vlagu, prostor u prevoznom sredstvu u koji je tak va materija smeštena mora biti zaštićen od vlage ipokriven nepropustljivom pokrivkom. Sudovi, cisterne, kontejneri i druga vrsta ambalaže za prevoz opasnih materija moraju biti izrađeni u skladu sa propisanim standardima za odgovarajuću klasu opasnih materija. Ako se opasne materije prevoze u sudovima od lomljivog materijala ili neotporne plastične mase, sudovi moraju da se smeste u zaštitnu ambalažu i obezbede materijalomza popunjavanje praznog prostora radi sprečavanja loma suda pri normalnim uslovima prevoza. Materijal za popunjavanje praznog prostora mora da bude podešen prema prirodi opasne materije, a naročito mora da bude podoban da upije tečnu opasnu materiju ili tečnost koju opasna materija može da luči. Sudovi za prevoz tečne opasne materije ili opasne materije potopljene u neku tečnost i sudovi za prevoz rastvora opasne materije, kao i njihovi zatvarači moraju da budu takvida izdrže unutrašnji pritisak pri promenama temperatura koje materije mogu da postignu prilikom prevoza, vodeći računa o potrebnom praznom prostoru za širenje tečnosti. Ako se prevoz tečne opasne materije vrši vazduhoplovom u čijoj unutrašnjosti vazdušni pritisak pri promenama visine za vreme letenja nije normalan, sudovi u koje je smeštena tečna opasna materija i njihovi zatvarač i moraju da budu takvi da mogu izdržati promene vazdušnog pritiska. Sudovi za prevoz opasne materije zapremine veće od 200 l moraju da budu izrađeni odčeličnog lima ili drugog pogodnog materijala. Ako su sudovi za prevoz opasne tečne materije izrađeni od l omljivog materijala i pakovani u grupi, ukupna masa tih sudova napunjenih opasnom tečnom materijom ne sme da bude veća od 75 kg, a ako su sudovi izrađeni od materijala koji nije lomljiv i pakovan u grupi ukupna masa tih sudova, zajedno sa opasnom tečnom materijom, ne sme da bude veća od 150 kg. Boce u kojima se prevoze opasne materije pakuju se, odnosno stavljaju u palete prilikom prevoza u vertikalnom položaju, a boce sa gasovima - u vertikalnom ili horizontalnom položaju. Niske boce sa prečnikom dužim od 30 cm u kojima se prevozi naftni tečni gas mogu se pakovati, odnosno stavljati u vozilo za prevoz i prevoziti bez paleta. Ako su boce pakovane ili smeštene u palete u horizontalnom položaju, moraju da buduobezbeđene od kotrljanja ili pomeranja, a ako su p akovane, odnosno smeštene u palete u vertikalnom položaju ili široke boce bez paleta- moraju se obezbediti od prevrtanja. Koleta u kojima se prevoze opasne materije moraju da budu na vidljivom mestu označena odgovarajućim listicama opasnosti. Koleta sa sud ovima izrađenim od lomljivog materijala moraju da budu označena listicama kojima se naznačuje lomljivost suda a, po potrebi, i položaj koleta pri prevozu. Prazni neočišćeni sudovi u kojima su se nalazile opasne materije moraju da buduzatvoreni i označeni na isti način kao da su napunjeni opasnom materijom. Prevozna sredstva kojima se prevoze sudovi iz stava 1. ovog člana moraju da budu označena na isti način kao i prevozna sredstva kojima se prevoze sudovi napunjeni opasnom materijom. Mere lične zaštite prilikom manipulacije sa opasnim materijama; Isprava o prevozu opasne materije mora da sadrži:1) podatke o vrsti opasne materije (hemijski, tehnički i trgovački naziv opasne materije, klasa u koju spada i redni broj u toj klasi, kao i identifikacioni broj iz odgovarajućeg međunarodnog sporazuma kad je on utvrđen);2) podatke o količini opasne materije (bruto i neto masa, broj komada i dr.);3) naznačenje pošiljaoca da su ispunjeni uslovi propisani za prevoz odnosne opasne materije;4) naziv, odnosno lično ime, adresu i broj telefona pošiljaoca i primaoca;5) naznačenje da je uz ispravu o prevozu opasne materije prevozniku predato i pismeno uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasnematerije moraju da preduzimaju;6) potpis i pečat pošiljaoca. Izuzetno, isprava o prevozu opasne materije ne ispostavlja se ako tovarni list ili druga odgovarajuća isprava o prevozu sadrži sve podatke o opasnoj materiji. Isprava o prevozu opasne materije koja se upućuje u inostranstvo mora da bude napisana na srpskom jeziku i na engleskom, francuskom, ruskom ili nemačkom jeziku. Isprava o prevozu opasne materije ispostavlja se u tri istovetna primerka, od kojih jedan ostaje kod pošiljaoca, jedan se uručuje prevozniku, a jedan se dostavlja primaocu opasne materije. Lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija dužno je da poseduje ispravu o prevozu opasne materije, certifikat o ispravnosti vozila,uverenje o stručnoj osposobljenosti za upravljanje tim vozilom i uputstvom o posebnim merama bezbednosti. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije pored opreme predviđene opštim propisima mora da ima i dodatnu opremu. Lična zaštitna oprema koja je potrebna pri prevozu svake opasne materije: zaštitni prsluk, odgovarajuća zaštita za oči, prikladna zaštita za disanje kod prevoza otrova, odgovarajućerukavice, odgovarajuće cipele, zaštitna kecelja, po jedna odgovarajuća ručna lampa zasvakog člana posade, boca sa vodom za ispiranje očiju, prva pomoć, za zaštitu prolaznika:četiri reflektujuća samostojeća znaka upozorenja
Eksplozivne materije, predmeti punjeni eksplozivnim materijama, sredstva zapaljenje, vatrometni predmeti, i drugi predmeti (u daljem tekstu: eksplozivne materije) jesu čvrste i tečne hemijske materije koje imaju osobinu da, pod pogodnim spoljni mdejstvom (udar ili trenje), eksplozivnim hemijskim razlaganjem oslobađaju energiju uobliku toplote ili gasova. Pojam klase 1 obuhvata: čvrste ili tečne materije (ili smeše materija), koje hemijskom reakcijom mogu da razvijaju gasove takve temperature, pritiska i brzine, da u okruženju dovode do razaranja. Pirotehničke materije: materije ili smeše materija, sa kojima treba postići efekat u vidu: toplote, svetlosti, zvuka,gasa, magle ili dima ili njihovu kombinaciju kao rezultat samoodrživih egzotermnih hemijskih reakcija kojeprotiču bez detonacije; Pojam klase 2 obuhvata čiste gasove, smeše gasova, smeše jednog ili više gasova sa jednom ili više materija i predmeta, koji sadrže takve materije. Materije i predmeti klase 2 su podeljeni: Zbijeni gas: gas koji se u transportnoj ambalaži pod pritiskom na -50 °C nalazi u potpuno gasovitom stanju; ova kategorija obuhvata sve gasove, koji imaju kritičnu temperaturu od najviše -50 °C. Gas u tečnom stanju:gas koji se u transportnoj ambalaži pod pritiskom na temperaturama preko -50°C delimično nalazi u tečnom stanju. Razlikuje se: gas pretvoren u tečnost pod visokim pritiskom, gas koji ima kritičnu temperaturu iznad -50°C do najviše +65 °C i gas prеtvoren u tečnost pod niskim pritiskom: gas koji ima kritičnu temperaturu iznad +65 °C. Duboko rashlađen tečni gas: gas koji se u transportnoj ambalaži, zbog svoje niske temperature, delimično nalazi u tečnom stanju. Rastvoren gas: gas koji je u tr ansportnoj ambalaži pod pritiskom, rastvoren u rastvaraču u tečnoj fazi. Pakovanja gasa pod pritiskom i male posude sa gasom (gasne patrone). Drugi predmeti, koji sadrže gas pod pritiskom. Gasovi koji nisu pod pritiskom, a koji podležu posebnim zahtevima (uzorci gasova). Pojam klase 3 obuhvata materije i predmete, koji sadrže materije ove klase, koje imaju pritisak pare na 50 °C od najviše 300 kPa (3 bara), a na 20 °C i na standardnom pritisku od 101,3 kPa nisu potpuno u gasovitom stanju, imaju tačku paljenja od najviše 60 °C. Pojam klase 3 obuhvata i tečne i čvrste materije u rastopljenom stanju sa tačkom paljenja preko 60 °C, koje se predaju na transport ili transportuju zagrejane na ili iznad svoje tačke paljenja. Ove materije su svrstane pod UN-broj 3256. Pojam klase 3 obuhvata i desenzitizovane eksplozivne tečne materije. Desenzitizovane eksplozivne tečne materije su eksplozivne materije, koje su rastvorene ili u obliku suspenzije uvodi ili drugoj tečnosti, radistvaranja homogene tečne mešavine, da bi se suzbile eksplozivne osobine Pojam klase 4.2. obuhvata :- piroforne materije;su materije, uključujući smeše i rastvore (tečne iličvrste), koje sečak i u malim količinama pale u dodiru sa vazduhom u roku od pet minuta. Ove materije su najviše sklone samozapaljenju Određene materije mogu u dodiru sa vodom da razviju zapaljive gasove, koji sa vazduhom mogu stvoriti eksplozivne smeše. Takve smeše se lako pale sa uobičajenim izvorom paljenja, kao na primer, otvorenom vatrom, iskrom iz nekog alata ili nezaštićenom sijalicom. Organski peroksidi su podložni egzotermnom raspadanju na normalnoj ili povišenoj temperaturi. Raspadanje može da bude izazvano toplotom, kontaktom sa nečistoćama (npr, kiselinama, jedinjenjima teških metala,aminima), trenjem ili udarom. Pojam klase 6.1 obuhvata materije za koje je iz iskustva poznato ili se na osnovu eksperimenata na životinjama može pretpostaviti, da mogu u relativno malim količinama pri jednokratnom ili kratkotrajnim uticajima, apsorbovanjem disajnim putevima, preko kože, i gutanjem, naneti štetu zdravlju ili prouzrokovati smrt ljudi Radioaktivne materije su materije čija specifična aktivnost prelazi 74 bekerela (0,02mikrokirija) po gramu Korozivne (nagrizajuće) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijama iživim organizmima izazivaju njihovo oštećenje ili uništenje (sumporna kiselina, azotnakiselina, brom, mravlja kiselina, natrijum-hloroksid i dr.). Ostale opasne materije su supstancije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost, a koje se ne mogu svrstati u klase od 1 do 8 (azbest, suvi led, magnetni materijali i sl.). Opasnim materijama smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije iotpaci - ako imaju osobine tih materija
Eksplozivne prašine Uslovi za stvaranje eksplozivne atmosfere;Da bi atmosfera bila eksplozivna potrebno je da se u određenom trenutku u prostoru formira smeša eksplozivnih materijala sa vazduhom Eksplozivna smeša: je smeša zapaljive prašine sa vazduhom, odnosno oblik prašine koji se može uz spoljašnji izvor toplotne energije brzo zapaliti u obliku eksplozije.
Prema veličini, požari se dele na: Mali: požari nastali i ugašeni u početnoj fazi dok je bio malog intenziteta gorenja, relativno niske temperature i sporog širenja. U ovom požaru je zahvaćena mala količina gorivog materijala i materijalna šteta nastala u ovakvim požarima je mala. Srednji: koji je zaustavljen u fazi rasta ka razbuktavanju, relativno visoke temperature sa brzim širenjem. U ovom požaru je zahvaćena jedna ili više prostorija u objektu i veća količina gorivog materijala, materijalna šteta u ovakvim požarima je srednje vrednosti. Veliki: koji je zaustavljen u razbuktaloj fazi, skoro maksimalnog intenziteta gorenja,visoke temperature i velike brzine širenja. U ovom požaru je zahvaćen krov, sprat,veći deo objekta ili čitav objekat. Materijalna šteta u ovakvim požarima je velika. Prema vremenu izbijanja nema pravila kada izbija požar. Prema mestu izbijanja požara, požari nastali na: Građevinskom objektu: stambene zgrade, poslovne zgrade, elektrane, domovi, hoteli, muzeji magacini… Saobraćajnom sredstvu: električna lokomotiva, dizel lokomotiva, vagoni, putničko motorno vozilo, vozilo vazdušnog saobraćaja, vozilo vodenog saobraćaja… Otvorenom prostoru: šume, strne žitarice, voćnjaci, livade, deponije…
elektricitet) Elektrostatičko pražnjenje kao prirodna pojava Udar groma je prirodna pojava elektrostatičkog pražnjenja.Ovo n ije do kraja ispitana pojava,ali se misli da se inicijalno naelektrisanje nalazi u međusobnim kontaktima čestica leda koje se nalaze u olujnim oblacima. Pražnjenje između oblaka i zemlje prouzrokuje povećanje temperature uz pojavu jakog svetla (munja) i pojave zvuka (grom). Statički elektricitet Materijali su sačinjeni od atoma i molekula, koji su u električnom smislu neutralni tako da imaju jednak broj pozitivno i negativno naelektrisanih čestica. Fenomen statičkog elektriciteta zahteva odvajanje pozitivni h od negativnih naelektrisanja. Kada su dva materijala u kontaktu, elektroni se kreću između ova dva tela, ostavljajući na jednom materijalu višak pozitivnog naelektrisanja, a na drugom manjak, tj. višak pozitivnog naelektrisanja. Kada se materijali razdvoje, oni zadržavaju ovaj disbalans naelektrisanja. Uklanjanje ili prevencija protiv statičkog nelektrisanja je povećanje vlažnosti u prostoriji, pričemu vazduh postaje više provodljiv ili odvođenje naelektrisanja na nulti potencijal. Izvori statičkog elekt riciteta: materijali u obliku prašine, materijali u prolazu kroz levke,neprovodljivi kaiševi za prenos, sve vrste kretanja i istovremeno trenja obično raznorodnih materijala od kojih bar jedan nije dobar provodnik. Mera: kvalitetno uzemljenje, održavanjevlage u vazduhu, jonizacija vazduha, povećanje provodljivosti slabo provodljivih materijala.
Detonacija je tip hemijske eksplozije pri kojoj se zona hemijske reakcije prostire nadzvuč nom brzinom, reda km/sec. kroz početnu sredinu, pomoću detonacionog talasa. Brzina eksplozije može iznositi i do 10 km/s. Defragacija je tip hemijske eksplozije kod koje se zona hemijske reakcije prostire podzvučnom brzinom kroz početnu sredinu. Razvijeni pritisci su do nekoliko kilobara.(brzina sagorevanja je manja od brzine zvuka, <340 m/s) 3. ПРЕВЕНТИВНА ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА
ПРИСТУПНЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ, ВОДОСНАБДЕВАЊЕ – ХИДРАНТСКА МРЕЖА Тежње у урбанизму се поклапају са захтевима противпожарне заштите. Мере које се остварују на пољу пројектовања се јављају у два вида: Конструктивне грађевинске мере (правилна концепција у погледу потреба ППЗ појачава се стабилност и отпорност објекта) Архитектонско-урбанистичке мере (смањење последица катастрофе, указивање помоћи) ПРИСТУПНЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ – Треба са становишта заштите од пожара решити саобраћајнице (приступне путеве, окретнице) које треба да буду приступачне и у сваком погледу да испуњавају услове везане за заштиту од пожара. ВОДОСНАБДЕВАЊЕ – ХИДРАНТСКА МРЕЖА – У просторном планирању предвидети снабдевање водом за гашење пожара у зонама пројектовањем хидрамтске мреже.
технологијама КЛАСИФИКАЦИЈА ОБЈЕКАТА ПРЕМА УГРОЖЕНОСТИ ОД ПОЖАРА Пожарана угроженост се одређује на основу: Степена угрожености технолошког процеса (да ли су присутне експлозивне натерије приликом рада, да ли су присутни трајни или примарни извори опасности) Врсте материјала који се производи или складишти (степен зависи од тачке запаљивости, самопаљења и топлотне вредности материјала) Грађевинског материјала који је уграђен у објекат и примењение ЗОП. Код нас је категоризација према степену угрожен ости од 1 -5 (1 -без отпорности;2 -мала отпорност;3-средња отпорност;4-већа отпорност;5-велика отпорност)
грађевинским објектима ЕЛЕКТРИЧНИ РАЗВОД И ГРАНИЦЕ ПОЖАРНИХ СЕКТОРА, ЕЛЕКТРИЧНА ОПРЕМА И МАТЕРИЈАЛИ ОД КОЈИХ ЈЕ НАПРАВЉЕНА Инсталације морају бити изведене кавлитетно и сигурно.Мора се водити рачуна о њеном извођењу, употреби и одржавању како би се опасност од избијања пожара свела на минимум. Врсте инсталација: Наземни водови Исталације осветљења (опште, сигурносно, панично) Инсталација уземљења (погонско и заштитно) Константно напајање ел.енергијом може бити из главног извора (ел.мрежа) и резервног извора (агрегати) Објекти морају бити уземљени (громобрани) Искључивање свих инсталација мора бити аутоматско ПОЖАРНИ СЕКТОРИ - простори у објекту су одвојени пожарним зидовима и негоривом таваницом. Противпожарни зид пресеца објекта по читавој висини. Пожарно оптерећење се рачуна за вако сектор посебно. Противпожарни сектор је део зграде који ће еве нтуалним пожаром бити потпуно уништен али се ван тог простора пожар сигурно неће проширити.
ПОЖАРНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ ОБЈЕКАТА Пожарно оптерећење представља све гориве материјале у објекту и показује колико се топлотне енерегије ослобађа приликом пожара.
технологијама ОПРЕМАЊЕ ОБЈЕКАТА УРЕЂАЈИМА И ИНСТАЛАЦИЈАМА ЗА ДОЈАВУ И ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Основу система заштите од пожара чини пожарна сигнализација која идентификује пожар у почетној фази као и његову локацију аутоматским сигналним уређајима. Они јављају у окилини пжара дим, температуру, светлост, зрачење. Јављачи пожара могу реаговати на: Дим Промену температуре Светлост зрачење Стабилни ситеми за за гашење пожара се смештају на местима где је потребна велика количина средства за гашење пожара у првим тренуцима појаве пожара из разлога: Пожар се шири великом брзином Ватрогасне јединице су удаљена Тешки услови за гашење пожара мобилном опремом Стабини системи могу бити: аутоматски (активирају се сами) полуаутоматски (активира их човек) У зависности од коришћења средстава за гашење пожара стабилни системи се деле на: Гашење водом Гашење пеном Гашење прахом Гашење угљен диокцидом Гашење халоном Свака стаблна инсталација мора имати упутство за руковање и одржавање.
грађевинским објектима ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ЗАШТИТЕ ОД ЕЛЕКТРИЧНОГ УДАРА, ЗАШТИТЕ ОД ТОПЛОТНОГ ДЕЈСТВА, ЗАШТИТЕ ОД ПРЕКОМЕРНЕ СТРУЈЕ, ЗАШТИТЕ О Д НАПОНА ДОДИРА И ЕЛЕКТРОМАГНЕТНИХ СМЕТЊИ ЗАШТИТА ОД ЕЛЕКТРИЧНОГ УДАРА - долази при додиру делова који су под напоном. Ови делови се морају изоловати и поставити осигурачи који при струји квара прекидају напајање ел.струјом. ЗАШТИТА ОД ТОПЛОТНОГ ДЕЈСТВА - топлота се јавља код прегрејаних каблова. За заштиту од преоптерећења служе осигурачи ЗАШТИТА ОД ПРЕКОМЕРНЕ СТРУЈЕ - за заштиту се врши постављање осигурача ЗАШТИТА ОД НАПОНА ДОДИРА - директни додир ( заштита је изоловање делова под напоном, допунска за штита постављање осигурача), и индиректни додир (заштита је аутоматским искључењем напајања тј,осигурачима и постављање уземљења) ЗАШТИТА ОД ЕЛЕКТРОМАГНЕТНИХ СМЕТЊИ – заштита је у постављањеу електричних уређаја изван домета јаких електромагнетних поља.
запаљивим гасовима ОПРЕМАЊЕ РЕЗЕРВОАРА ЗАШТИТИНИМ УРЕЂАЈИМА (СИГУРНОСНА АРМАТУРА РЕЗЕРВОАРА), ВЕНТИЛ, ЗАДРЖАЧИ ПЛАМЕНА И СЛИЧНО Сваки резервоар мора да има заштитне уређаје који су исти и за н адземне и за подземне резервоаре. Делови заштите: Нормални одушак Сигурности одушак Одушни цевоводи Задржачи пламена Показивач нивоа За идентификовање запаљивих гасова који немају мирис и боју служе гасни детектори и експлозиметри који региструју свако пре корачење концентрације гаса. Експлозиметри се деле на покретне (носе се при испитивању) и стационарне (у детекторским сондама) 8. Технолошке мере заштите од пожара на објектима са запаљивим течностима ОДРЕЂИВАЊЕ ЛОКАЦИЈСКИХ УСЛОВА ЗА БЕЗБЕДАН СМЕШТАЈ ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ Упаљене паре запаљивих течности горе великом брзином и граде са ваздухом експлозивне смеше. Резервоари могу бити надземни и подземни и веома су угрожени од пожара зато се предузимају превентивне мере: - Спречавање изласка течности и пара из резрвоара - Елиминисање свих извора паљења Обавезна опрема надземних резервоара: - Нормални одушак - Сигурности одушак - Одушни цевоводи - Задржачи пламена - Показивач нивоа Надземни резервоар мора имати и систем за гашење пожара. Хлађење резервоара се врши водом или распршеном воденом паром. Мора имати најмање два стандардна хидранта. 9. Мере заштите од пожара на електроинсталацијама и уређајима у грађевинским објектима СИГУРНОСНИ СИСТЕМИ У ОБЈЕКТИМА Имамо два вида напајања осим основног (мрежног напајања): - Систем безбедног (сигурносног) напајања - Систем резервног напајања (агрегати за повећање притиска воде у хидрантској мрежи који се користи за гашење пожара), (системи за вентилацију)(системи за резревно напајање електричном струјом агрегати) Као изво ри сигурносног најања се користе акумулатори, батерије, генераторски агрегати.. 10. Мере заштите од пожара на машинским инсталацијама за манипулацију запаљивим гасовима ЗАШТИТА РЕЗЕРВОАРА ОД ПОЖАРА – СТАБИЛНИ СИСТЕМИ ЗА ГАШЕЊЕ Стабилни ситеми за за гашење пожара се смештају на местима где је потребна велика количина средства за гашење пожара у првим тренуцима појаве пожара из разлога: - Пожар се шири великом брзином - Ватрогасне јединице су удаљена - Тешки услови за гашење пожара мобилном опремом Стабилни системи могу бити: - аутоматски (активирају се сами) - полуаутоматски (активира их човек) У зависности од коришћења средстава за гашење пожара стабилни системи се деле на: - Гашење водом - Гашење пеном - Гашење прахом - Гашење угљен диокцидом - Гашење халоном Свака стаблна инсталација мора имати упутство за руковање и одржавање.
ПРОТИВПОЖАРНЕ ПРЕПРЕКЕ (ХОРИЗОНТАЛНЕ И ВЕРТИКАЛНЕ), ПРОТИВПОЖАРНИ ЗИДОВИ ПРОТИВПОЖАРНЕ ПРЕПРЕКЕ - ограничавају ширење пожара у свим правцима ХОРИЗОНТАЛНЕ – међуспратне конструкције које не варниче ВЕРТИКАЛНЕ – зидови са већим степеном отпорности на пожар ПРОТИВПОЖАРНИ ЗИДОВИ – спречавају ширење дима из једне просторије у другу. Њима се деле делови објекта који имају различиту намену.на противпожарни м зидовима треба избегавати отворе.
електроенегетским постројењима ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ПОДЕЛЕ ЕЕО НА ПРОИЗВОДНЕ, ПРЕНОСНЕ И ДИСТРИБУТИВНЕ ОБЈЕКТЕ ЕЕ систем је технички систем за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије. ЕЕО је грађевинско електромонтажна целаина која служи за пренос, дистрибуцију и прозводњу ПРОИЗВОДНИ ОБЈЕКТИ – хидроелектране, термоелектране, електране-топлане) ПРЕНОСНИ ОБЈЕКТИ - ВН мрежа, телекомуникациони системи ДИСТРИБУТИВНИ ОБЈЕКТИ – НН мрежа, СН мрежа, трансформатори, део високе напонске мреже.
СТАЛНА МЕСТА ЗА ЗАВАРИВАЊЕ, ПРИВРЕМЕНА МЕСТА ЗА ЗАВАРИВАЊЕ Стална места за заваривање – морају увек бити пожарно издвојена. А ако се у производњи користе запаљиве матрије морају се формирати посебни сектори који ће бити саграђени од незапаљивог материјала, морају имати громобранску инсталацију и уређаје за вентилацију. Боце са ацетиленом и кисеоником морају бити причвршћене за зид на м ин.5м од грејних уређаја.Просторија мора боити одвојена од осталих просторија противпожарним зидом. Привремена места за заваривање – пре свега морају бити предузете све одговарајуће мере заштите од пожара и експлозије како би се добило одобрење за заваривање. Одговорно лице за безбедан рад је руководилац радова и руководилац службе ЗОП. Заваривање могу да раде само обућени радници за заваривање.
за производњу, промет, коришћење и складиштење експлозива и експлозивних материја ПОЈАМ СТАТИЧКОГ ЕЛЕКТРИЦЕТА И ЗАШТИТНЕ МЕРЕ Највећу опасност представља пражњење електростатичког наелектрисања у зонама опсаности од смеша запаљивих материја са ваздухом. Статички електрицитет настаје : Јонизацијом Трењем Контактним раздвајањем површина Деформацијом Када се електрицитет скупи у довољној количини да при његовом додиру дође до електричне варнице, потребно је само присуство запаљиве материје и долази до експлозије. Одвођење статичкпог електрицитета може да се врши на неколико начина: Елеиминацијом извора настајања Повећањем проводности материјала Конструктивним решењем Заштита од електростатичког електрицитета: Примена подова за одвођење електрицитета Влажењем ваздуха Применом антистатичких премаза Применом ефикасног уземљивча
ЗАШТИТА ГРАЂЕВИНСКИХ КОНСТРУКТИВНИХ ЕЛЕМЕНАТА ОД ПОЖАРА Челик и дрво су елементи који имају лоше карактеристике у погледу отпорности на пожар. ЗАШТИТА ЧЕЛИЧНИХ КОНСТРУКЦИЈА – (попуштање челичн е конструкције при излагању високим температурама). Заштита: Облагање заштитном облогом Наношење прсканог материјала од гипса Премазивањем заштитним премазима Код кровова извођење спуштених плафона ЗАШТИТА ДРВЕНИХ КОНСТРУКЦИЈА – дрво спада у изразито гориве матријале, али зато слабо проводи топлоту. Оно се при пожару загреје површински док је код челика другачије тј. ос се загрева по целом пресеку. Запаљивост дрвета зависи од његове врсте, влажности, површинске обраде. Заштита: Облагање лимом Облагањем жичаном мрежом или малтерисањем Премазивањем хемијским средствима који стварају ппри горењу пену Импрегнацијом (уношење заштитног средства под притиском)
ИСПРАВЕ О УСАГЛАШЕНОСТИ ГРАЂЕВИНСКИХ ЕЛЕМЕНАТА И КОНСТРУКЦИЈА Један од захтева за исправу о усаглашености је Испитивање грађевинских материја, елемената и конструкција у погледу на ватру и отпорност при пожару. Према својствима грађевинких материјала они се дела на гориве и негориве. Материјал је негорив ако: Нема пламена који би трајао 10с идуже Не проузрокује повишење температуре пећи за 502 степени Не проузрокује повишење температуре узорка за 50 степени Материјал је горив ако се изврши опажњае било које од набројане ставке код негоривих материјала.
ОПРЕМАЊЕ ОБЈЕКАТА УРЕЂАЈИМА И ИНСТАЛАЦИЈАМА ЗА ДОЈАВУ И ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ИСТО ПИТАЊЕ КАО И БРОЈ 5.
за производњу, промет, коришћење и складиштење запаљивих течности и гасова ПОЈАМ СТАТИЧКОГ ЕЛЕКТРИЦИТЕТА И ЗАШТИТНЕ МЕРЕ ИСТО ПИТАЊЕ КАО И БРОЈ 14.
НАЧИН ИСПИТИВАЊА ГРАЂЕВИНСКИХ ЕЛЕМЕНАТА, КОНСТРУКЦИЈА И МАТЕРИЈАЛА Елементи зграде су: зидови, стубови, греде и плоче. Испитивање се вррши у лабораторијама симулирајући пожар и прати се следеће: Губитак носивости – елеменат пукне Губитак интегритета – појава пукотина губитак изолативности – брзина прегрејавања Реакција на ватру је својство материјала које се карактерише горивошћу. Отпорност према пожару односи се на конструкцију (носећу или преградну) Материјали се деле на гориве и негориве
материјама КЛАСИФИКАЦИЈА ЕКСПЛОЗИВНИХ МАТЕРИЈА Експлозивне материје спадају у I класу опасних материја и класификују се на следећи начин: класа I a – експлозивне материје класа I b – предмети пуњни експлозивним материјама класа Ic – средства за паљење, ватромети Експлозија – ослобађање енергије у виду топлоте или гасова. Према врсти сагоревања деле се на: сагоревање у отворени простор – дефрагација експлозивно у затвореном простору - експлозија детонационо – детонација према начину употребе делимо их на: примарне секундарне
грађевинским објектима НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ КАО И ЕВЕНТУАЛНИ НАЧИНИ НАСТАЈАЊА ПОЖАРА, ЗНАЧАЈ ПРАВИНОГ ОДРЖАВАЊА Неопходно је да електрично напајање и управљање буду изведени квалитетно и сигурно. Врсте инсталација: Надземни водови (прорачунати термичко и механичко напрезање јер је приближавање водова опасно због запаљивих кровова) Инсталације осветљења (опште, сигурносно, панично најмања уаљеност 50мм од осталих инсталација, смештена у металне цеви) Инсталација уземљења (погонско и заш титно – ненфикасно уземљење доводи до напона корака, прегревања металних дселова што доводи до пожара) Најчешћи кварови код ел.инсталација су услед појаве земљоспоја – веза земља проводник)Светиљке морају имати кућишта од негоривог материјала и издржљива з аштитна стакла. Инсталације морају имати изолацију са непроменљивим стањем у свим условима.
ПРИСТУПНИ ПУТЕВИ ЗА ВАТРОГАСНА ВОЗИЛА Приступни пут за ватрогасна возила је део јавног пута или саобраћајница којом се прилази објекту. Плато је уређени проширени део пута по којем се крећу ватрогасна возила и на коме се изводи ватрогасна операција. На приступном путу није дозвољено паркирање возила и заустављање других возила. И он има следеће карактеристике: Најмања ширина коловоза за једносмерно кретање је 3,5м а двосмерно 6м Висина проходности најмање 4,5м Успон нагиба мањег од 12% ако се коловоз не леди а 6% ако се леди Окретнице за ватрогасна возила могу бити у облику слова U или О Ватрогасном возилу треба омогућити прилаз објекту са сттрана где су прозори, врата и други отвори.
горивима ПРЕТАКАЛИШТЕ – СИСТЕМИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Уређаји за претакање морају имати самостални систем за гашење пожара. Систем за гашење може бити аутоматски и полуаутоматски или стабилна инсталација са прикључцима.Хидрантска мрежа мора имати најмање 2 хидранта са ормарићем за 2 црева од 50 метара опремљена млазницом.Такође морају бити присутни и ручни апарати за гашење пожара од 9кг са прахом. За време претакања уз цистерну мора да буде још један превоуни апарат оа 50 кг праха.
ЕВАКУАЦИЈА ЉУДИ ИЗ ОБЈЕКАТА Евакуација подразумева удаљавање особа у случају опасности од угрожености до безбедног места. Изузет на пажња се поклања при пројектовању сваког објекта посебно комуниксционих простора (степеништа, ходници, улази) како би се обезбедила најбржа могућа евакуација. Веома је битна брзина евакуације. Етапе евакуације су следеће: Од полазног места до првог излаза из просторије Од етажног изласка до изласка из ходника Од крајњег изласка до изласка из објекта Од излаза објекта до сигурног места.
вентилацију ОПРЕМАЊЕ ВЕНТИЛАЦИОНИХ КАНАЛА УРЕЂАЈИМА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ШИРЕЊА ПОЖАРА (ПРОТИВПОЖАРНЕ КЛАПНЕ) Да би се спречило ширење пожара кроз објекат сви делови за вентилацију и клиуматизацију морају бити направљени од негоривог материјала са глатким унутрашњим површинама. Канали морају бити без истурених делова како се не би скупљала масноћа и прљавштина. Мрежа вентилационих канала мора да буде независна од осталих мрежа. Пошто се пожар може проширити на канале за вентилацију уграђују се клапне за заштиту под пожара. Оне су намењене за аутоматско затварање проток а ваздуха у каналима за вентилацију. Уграђују се на границама противпожарених зона. Разликујемо: -моторну клапну,магнетну клапну и ручну клапну
за производњу, промет и складиштење запаљивих течности и гасова ЗАШТИТА ОД АТМОСФЕРСКОГ ПРАЖЊЕЊА, ЗНАЧАЈ ПРАВИЛНОГ И РЕДОВНОГ ОДРЖАВАЊА Заштита од директних и индиректних атмосферских пражњења се врђи помоћу електричних инсталација – громобрана који врши следеће: директан прихват атмосферског пражњења ефикасно одвођење струје пражњења спречавење штетних ефеката на инсталације гарантовање безбедности за људе и имовину Громобранска инсталација се састоји из спољашње инсталације која прихвата директно пражњење и унутрашње инстралације која изједначав а потенцијале између појединих уређаја. Према начину постављања громобрани могу бити изоловани и неизоловани Услови које громобранска инсталације мора испуњавати зависи од нивоа на штићени објекат а дефинишу се на основу вероватноће да ће доћи до атмосферс ког пражњења и намене објекта који се штити ( објекти са људством или магацини) Постоје 4 нивоа заштите – 1. ниво је настрожији
грађевинским објектима СИГУРНОСНИ СИСТЕМИ У ОБЈЕКТИМА, УСМЕРАВАЊЕ КРЕТАЊА И ЕВАКУАЦИЈА СИГУРНОСНИ СИСТЕМИ – напајање може бити као систем безбедног (сигурносног за људство) напајања и резервно напајање (значајно за безбедност објеката и имовине). Као извор сигурносног напајања се користе акумулатори, батерије,генераторск и агрегати и посебан независан напојни вод. Сигурносно напајање може бити неутоматско (извор ставља у погон руковаоц9 и аутоматско. УСМЕРАВАЊЕ КРЕТАЊА И ЕВАКУАЦИЈА – Поред пројектовања и изградње објекта потребно обезбедити услове за ефикасну евакуацију и кретање људи. Веома важно је предвидети одговарајуће осветљење путева за евакуацију. Сигурносно осветљење се при испаду општег освељења укључује (паник лампе). У зависности од намене разликују се безбедноснмо (противпанично светло) и помоћно (преузима улогу општег светла). У сваком објекту се обавезно истичу планови за евакуацију који помажу бржем и сигурнијем кретњу. Такође ови планови служе спасилачким екипама као орјентација.
ХИДРАНТСКА МРЕЖА Вода је основно средство за гашење пожара. Најефикаснији начин за обезбеђење воде за гашење пожара је повезивање на градску или индустријску водоводну мрежу. Водоводна мрежа намењена за гашење пожара се зове хидрантска мрежа и састоји се из спољне (надземни и подземни прикључци) и у нутрашње (зидни прикључци) хидрантске мреже. За напајање хидрантске мреже се користи подземна, површинска или атмосферска вода чији капацитет мора обезбедити напајање водом у 2 сата. Спољна хидрантска мрежа мора бити изведена као прстенасти систем цевовод а. Растојање од зида објекта мора бити мин.5 метара а мах. 80м. Хидранти морају бити незакрчени и доступни, не смеју се замрзнути или оштетити. Обележавају се таблицама сар стојањима од ознаке места.Пречник цеви мора бити не мањи од 100 мм а притисак не ма њи од 2,5 бара Унутрашња хидрантска мрежа се поставља у стамбеним објектима са мање од 4 спрата, јавна купатила, перионице, складишта негориве воде..Не смеју се постављати у бојектима где коришћење воде може створити запаљив гас.Може бити засебна или спој ена са водоводом.. Мора бити стално под притиском од најмање 2,5 бара а пречник цеви 52 мм, постављене тако да буду заштићене механичких оштећења. Хидранти се смештају у пролазе, степенишне просторије и путеве за евакуацију. Ормани за хидранте се означавају словом H. Техничка контрола хидрантске мреже – контролише се најмање једном годишње Сува хидрантска мрежа – поставља се на објектима вишим од 75м и служи за интервенције ватрогасне јединице. Уместо ватрогасних црева постављају се металне вертикалне цеви већег пресека око 80 мм. Преко којих се пумпама убацује вода.
вентилацију ВЕНТИЛАЦИЈА ПРОСТОРИЈА СА ЕКСПЛОЗИВНОМ АТМОСФЕРОМ Основ експлозије је мешање опасних честица са ваздухом. Ефикасном вентилацијом се постиже мања концентрација експлозивне материје у ваздуху, чиме се елиминише опасност од експлозије. Концентрација запаљивих честица мора бити мања од 50% ДГЕ а температура 80% виша од температуре паљења. Вентилацију делимо на природну (кр етање ваздуха под дејством ветра) и вештачка (општа-кретање ваздуха помоћу вемнтилатора, локалну -кретање ваздуха појединих извора опасноати). Према начину контроле вентилацију делимо на Надгледану - нема праве информације о стању протока ваздха, него се о слања на укључење и искључење вентилатора Контролисану – прати се тачна информација тј.стварно стање без обзира на вентилатор
за производњу, промет и складиштење запаљивих течности и гасова СПЕЦИФИЧНОСТИ КОЈЕ МОРА ИСПУНИТИ ЕЛЕКТРИЧНА ОПРЕМА И ЕЛЕКТРИЧНИ РАЗВОД (Ex), ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ЗОНА ОПАСНОСТИ То су уређаји који су конструисани за рад у опасном простору, јер у специфичним условима не изазивају паљење околне атмосфере која је запаљива и експлозивна. Њихова ознака је Ex а понекад и (S). Постоје различити типови непропаљиво кућиште (оклоп) повећана безбедност пуњење песком – кућоште уређаја је испуњено песком повећан притисак – кућиште је испуњен сигурносним гасом потапање у уљу-цео уређај је потопљен у уље самосигурносни тип- ни једна варница не може да упали експлозивну атмосферу нису у стању да је изазову
ГРАЂЕВИНСКЕ МЕРЕ КОД ОПАСНИХ ОБЈЕКАТА - ЕКСПЛОЗИВНИ ОДУШЦИ, ВРСТЕ КОНСТРУКЦИЈА Опасни објекти су на дземни објекти у којима се налазе експлозивне материје, запаљиви гасови и течности.. Они морају бити лоцирани тако да не угрожавају друге објекте који су близини.Мора им се обезбедити непрекидна вентилација тј екслпозивни одушци (Ео) чији је задатак да при ликом експлозије први попусте и спрече рушење зидова.Ови одушци се не смеју користити када су у питању отровне и корозивне опасне материје.Поред екслпозивних одушака користе се и димни одушци који имају задатак одвода продуката сагоревања. и морају бити изграђени од незапаљивог материјала.
вентилацију ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ ПРИНУДНЕ ВЕНТИЛАЦИЈЕ Принудна вентилације са еизводи уградњом одсисиних вентилатора и уградњом вентилатора са доводом свежег ваздуха. Према начину контроле надгледања принудна вентилација се дели на: Надгледану (струјање ваздуха се надгледа контролом рада електромотора вентилатора. Ако дође до испада из рада се искључују уређаји који су опасност) Контролисана вентилација врс та принудне вентилације при којој контролни уређаји дају услове технолошког процеса у којем долази до стварања експлозивне атмосфере.
КЛАСИФИКАЦИЈА ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА ПРЕМА ГОРИВОСТИ Запаљивост се дефинише као реакци ја на ватру (горивост) а својства конструктивних елемената се дефинишу као отпорност на пожар. Према стандарду СРПС У.Ј1.050 – понашање грађевинских елемената у пожару извршена је класификација у следеће класе горивости: Негориви материјали Класа А1 (камен,песак, цемент, стакло, глина, бетон..) Гориви материјали Класа В1 – тешко запаљиви (лаке плоче на бази минералне вуне, картонске плоче, гипс, цеви од ПВЦ метаријала..) Класа Б2 – нормално запаљиви (дрво дебљине од 2мм, тврде плоче од ПВЦ, к ровне лепенке, текстилне подне облоге)
ИЗДВАЈАЊЕ ОБЈЕКАТА И ДЕЛОВА ОБЈЕКАТА СА ЗАПАЉИВИМ ГАСОВИМА У ПОСЕБНЕ ПОЖАРНЕ СЕКТОРЕ Пожарна угроженост објекта се утврђује у зависности од: Степена угрожености технолошког процеса (присутност трајних или примарних извора опасности) Врсте и количине материјала која се производи или складишти Грађевинскиг материјала који је уграђен у објекат и примењених мера ЗОП Категоризација објеката према степену угрожености иде од 1-5 1 –без отпорности, 2-мала отпорност, 3-средња, 4-већа, 5-велика отпорност Опште опасности од пожара су карактеристичне за све индустрије и погоне (опасност од стварања експлозивних смеша, од статичког наелектрисања, неконтролисаног прегоревања..) Пожарни сектори - то је простор који је пожарним зидовима одвојен од одталих делова зграде. Противпожармни зид пресеца зграду по читавој висини.тај сектор ће у случају бити поптуно уништен али ће зато заштити остале просторије објекта.
електроенегетским постројењима ОСНОВНА ПОДЕЛА ПРЕНОСНИХ СИСТЕМА, ОСНОВНИ КОНЦЕПТ СИСТЕМА И ВРСТЕ РИЗИКА – ТРАФОСТАНИЦЕ РАЗНИХ НАПОНА ЕЕ систем је технички систем за производњу, пренос и дистрибуцију еле ктричне енергије. ЕЕО је грађевинско електромонтажна целаина која служи за пренос, дистрибуцију и прозводњу ПРОИЗВОДНИ ОБЈЕКТИ – хидроелектране, термоелектране, електране-топлане) ПРЕНОСНИ ОБЈЕКТИ - ВН мрежа, телекомуникациони системи ДИСТРИБУТИВНИ ОБЈЕК ТИ – НН мрежа, СН мрежа, трансформатори, део високе напонске мреже. Класификација ЕЕО – електричне и громобранске инсталације у стамбеним и јавним објектима, ЕЕО индустријских постројења, инсталације у индустрији..) Трафостанице имају задатак да транспорто вану ел.енергију са далековода прилагоде корисницима снижавањем напона на 500В. Приликом укључивања и искључивања разводних система у ТС стално долази до варничења и ако се стриго не поштују превентивне мере мпже доћи до пожара. Ове пожаре увек прати мања експлозија и ослобађање велике количине топлотне енергије, тако да се изолација брзо пали а при сагоревању се ослобађајуу отровни гасови..Пре него шро се приступи било каквом гашењу морају се пре свега искљути напајање ел.енергијом. Ко средство за гашење к ористи се гасовита средства N2, CO2, халона, или суви прах. Код већих пожара иде комбинација прах-пена.
КЛАСИФИКАЦИЈА ЗГРАДА ПРЕМА НАМЕНИ - ЈАВНИ, СТМБЕНИ, ИНДУСТРИЈСКИ ОБЈЕКТИ, СКЛАДИШТА И ВИСОКИ ОБЈЕКТИ Јавни објекти – су објекти који имају више од 80% корисне површине намењене за окупљање људи Стамбени објекти – су објекти који имају више од 80% корисне површине намењене за становање и пратеће садржаје Индустријски објекти – служе за производњу и складиштење индустријске робе Складишта – индустријски објекти који служе за складиштење индустријске робе Високи објекти – су објекти којима се највиша етажа на којој могу боравити људи налази на висини од 30м
грађевинским објектима ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ЗА ИЗБОР И УГРАДЊУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ОПРЕМЕ И ЕЛЕКТРИЧНОГ РАЗВОДА, УЗЕМЉЕЊЕ, ЗАШТИТНИ ПРОВОДНИЦИ ЗА ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ ПОТЕНЦИЈАЛА Уземљење се изводи у циљу заштите људи и материјала и побољшања квалитета рада погона. Уземљење може бити погонско (радно) или заштитно. Погонско уземљење – уземљење свих металних делова који припадају струјном колу Заштитно уземљење – уземљење металних делова елекзто постројења који не припдају струјном колу у циљу заштите људи од напона додира. Уземљење се остварује уземљивачем који може бити тракаст, штапни или плочасти, а који остварује везу са земљом. Неисправан уземљивач доводи поред високог напона корака и до прегревања инсталација тј металних делова што може довести до пожара.
СИГУРНОСНА АРМАТУРА-ЗАДРЖИВАЧИ ПЛАМЕНА То су заштитни (сигурносни уређаји) који спречавају уалазак или излазак пламена у цеви или резервоар и спречавају ширење пламена кроз систем постројења. Подела у односу на место уградње: Крајњи задрживач и пламена (један крај је спојен сна цевовод или резервоар са заштитним поклопцем) а други крај је отворен Линијски задрживач пламена (са обе стране спојени на цевовод) Задрживачи пламена за резервоаре ( попречни пресек резервоара је много већи од елемента здржача)
осетљивим технологијама ОПШТЕ МЕРЕ Пожарне опасности и мере заштите по гранама индустрије 1. Производња лакова и боја - мешањем одређених компоненти стварају се запаљиве мешавине пара и ваздуха као и самопаљења што представља опасност, те је потребно имати специјалну просторију која не угрожава друге, одговарајућу вентилацију, системе за откривање и дојаву пожара, зиден хидранте и апарате типа С са пеном или прахом. Радници морају бити обуичени за мере ЗОП. 2. Производња масти и уља – опасност долази од растварача који се убацује у уље биљног или животињског порекла. Пожар се тешко локализује јер се масти и уља распрскавају горењем. Објекти морају бити од негоривог материјала, уземљ ени, са вентилацијом. Пожар се гаси пеном и прахом С апарата. могу се поставити и стабилни системи CO2 3. Производња гуме – Гума се тешко пали али се зато и тешко гаси.. Опасност је поред паљења фино уситњене гуме и стстички електрицитет. Објекти морају би ти од негоривог материјала, уземљени, са вентилацијом. Пожар се гаси пеном и прахом С апарата. могу се поставити и стабилни системи CO2. 4. Производња и прерада коже – Највећа опасност је код поступка лакирања коже и употребе лепка на бази бензина. Објекти су урађени као посебни пожарни сектори са вентилацијом. Пожар се гаси пеном и прахом С апарата. могу се поставити и стабилни системи CO2 5. Производња и обрада дрвета - ...............
КЛАСИФИКАЦИЈА ГРАЂЕВИНСКИХ ЕЛЕМЕНАТ А И КОНСТРУКЦИЈА ПРЕМА ОТПОРНОСТИ НА ПОЖАР Према својствима грађевинких материјала они се дела на гориве и негориве. Материјал је негорив ако: Нема пламена који би трајао 10с идуже Не проузрокује повишење температуре пећи за 50 степени Не проузрокује повишење температуре узорка за 50 степени Материјал је горив ако се изврши опажњае било које од набројане ставке код негоривих материјала Елементи зграде су: зидови, стубови, греде и плоче. Испитивање се вррши у лабораторијама симулирајући пожар и прати се следеће: Губитак носивости – елеменат пукне Губитак интегритета – појава пукотина губитак изолативности – брзина прегрејавања Реакција на ватру је својство материјала које се карактерише горивошћу. Отпорност према пожару односи се на конструкцију (носећу или преградну) Материјали се деле на гориве и негориве
вентилацију КОНСТРУКЦИЈА И НАЧИН ИЗРАДЕ ВЕНТИЛАЦИОНИХ КАНАЛА Вентилациони канали морају бити израђени од негоривих материјала, са глатким унутрашњим површинама како сењ не би сакуљла прљавштина, масти и прашина. Изолациони материјали за термичку и узвучну изолацију исто морају бити од негоривог материјала. Код технмичких просторија, магацина и радионица мрежа вентилационијх канала мора бити независна од осталих канала. 4. SREDSTVA ZA GAŠENJE POŽARA
PODELA SREDSTAVA ZA GAŠENJE OD POŽARA PREMA NAČINU DELOVANJA I NJIHOVA OSNOVNA SVOJSTVA SRESTVA ZA GAŠENJE POŽARA SU MATERIJE KOJE DOVEDENE U KONTAKT ILI U PROSTOR SA ZAPALJENOM MATERIJOM TRAJNO PREKIDAJU PROCES GORENJA Da bi bila prihvatljiva moraju da ispunjavaju sledeće uslove: da budu efikasne, da se mogu koristiti za veći broj materija, da su bezopasna i ne stvaraju ma terijalnu štetu, da se jednostavno koriste..) Prema načinu delovanja – efektu gašenja - dele se na: Efekat hlađenja (voda i specijalne tečnosti) Efekat ugušivanja (prah, ugljendioksid, vodena para) Delimično ugušujući i antikatalitički efekat (prah) Delimičnio rashladni i ugušujući efekat ( vazdušna i hemijska pena)
EKSTRAT ZA PENU- POJAM I VRSTE DOBIJANJA PENA Pena je sredstvo za gašenje požara koja se sastoji od mase mehanički formiranih mehurova koji su ispunjeni vazduhom ili gasom. Proizvode se na licu mesta. Pena ima ugušujuća svojstva ali i rashlađujuća svojstva. Za dobijanje pene potrebno je korišćenje ekstrakta (penušavaca) i to: Prirodne belančevine (koštano brašno od mlevenih kostiju rogatih životinja – teške pene) Sintetički površinski aktivna sredstva – višenamenska pena (sadržaj fluora – laka voda) Za dobijanje pene potrebno je: 1. voda (pritiska 3-5 bara) 2. penilo (ekstrakt organski ili sintetički od 2-6% u ukupnoj količini vode) 3. uređaj za doziranje penila (mešalica) 4. uređaj za dodavanje vazduha (mlaznica)
USLOVI I MEHANIZMI POŽARA Požar je potpuno nekontrolisano sagorevanje zapaljive materije. Potrebno je tri komponente da bo se desio požar: 1. postojanje zapaljive materije 2. prisustvo vazdušnog kiseonika 3. postojanje izvora toplote Ako ne postoji samo jedan od ova tri uslova nema požara Da li će do nekontrolisanoz gorenja doći zavisi od prisustva zapaljive materije.
OPASNOST PRI UPOTREBI I NAČIN ZAŠTITE Aerosoli kao sredstvo za gašenje požara su u vidu mikroskopskih sitnih čestica koje prekidaju proces gorenja. Oni rade u automatskim sistemima za gašenje požara bez intervencije ljudi. Sastoji se od aerosolnog generatora, uredjaja za detekciju i dojavu požara. Aerosoli se ne upotrebljavaju za gašenje samopaljivih materija, elektro uređaja i instalacija većim od 1000B, hemikalija i metala.. Aerosoli su svrstani u klasu malo opasnih materija – deluju na sluznicu slabo. Drugih štetnosti nema
NAČIN DELOVANJA VODE PRI GAŠENJU Najveću ulogu i značaj za gašenje požara ima voda. Koristi se direktno iz izvora snabdevanja(reke,jezera,kanala,bunara a njeni rastvori se koriste za stvaranje vazdušne pena.. Osnovni način delovanja vode je rashlađujući (snižava temperaturu i prekida proces gorenja). Pored ovog rashladjujućeg efekta ima i ugušujući efekat (prelaskom u vodenu paru sprečava se dotok kiseonika)
NAČIN ODABIRA PREMA KLASI POŽARA 1. Prema vrsti gorive materije poari se svrstavaju u 5 kategorija: 2. Klasa A- čvrste zapaljive materije 3. Klasa B –tečne zapaljive materija 4. Kalasa C – zapaljivi gasovi 5. Klasa D- požari zapaljivih metala 6. Klasa F-požari biljnih i životinjskih masti i ulja Izbor adekvatnog sredstva zavisi od: Hemijskog sastva gorive materije Uzajamnog dejstva sa gorivom materijom Količini toplote i visini temperature koja nastaje pri požaru Prostora gde se požar odvija Količine i efikasnosti sredstva za gašenje požara
ISPITIVANJE I SERTIFIKACIJA Prah je jedino sredstvo za gašenje požara koje je u čvrstzom agregatnom stanju. To su čestice granulacije od 0,002-0,2 mm. Efikasniji je što su čestice sitnije.. Gase požare kla se A;B;C a specijalni prahovi i požare klase D. Svaki prah mora imate sertifikat (adekvatnu isoravu) o kvalitetu i dekleraciju proizvođača koji su usaglašeni standardima.Postupak ispitivanja se dokazuje ispravom o uslaglašenosti – atestima akreditovanih laboratorija. Aerosoli su sredstva u vidu mikroskopskih čestica i gase požare klase ABC. Mora imati sertifikat o kvalitetu i dekleraciju proizvođača.
VRSTE POŽARA KOJE SE GASE OVIM SREDSTVOM I NAČIN DELOVANJA FM 200 je n epotpun fluorisan ugljovodonik. To je gas bez boje i mirisa i ukusa. Mehanizam gašenja je hemijski i zasniva se na inhibicijskom procesu.Koristi se za zaštitu od požara opreme i električne instalacije. Neeškodljiv je za ljude. Koristi se unutar zatvorenih prostorija i gasi požare A;B;C klase. Do raspadanja FM 200 dolazi na visokim temperaturama a produkti raspadanja su veoma toksični. Potreben su posebne mere bezbednosti kada se on koristi i to: prethodno zvučno alarmiranje, aparati za zaštitu organa za disanje. Takođe nuzpojave koje razvija FM 200 prilikom upotrebe su buka i šum prilikom pražnjenja, turbulencija, niska temperatuira, pritisak i smanjena vidljivost
HLAĐENJE, UGUŠIVANJE I ANTIKATALITIČKO DELOVANJE HLAĐENJE: gorive materije vrši se neposrednim dejstvom na samo žarište.. Hladjenje je odvođenje toplote iz zone sagorevanja. Sastoji se iz nekoliko efekata: efekat isparavanja (prelazak iz tečnog u gasovito stanje prilikom hladjenja) efekat sublimacije (čvrsta materija prelazi u gasovito) efekat razlaganja (endotermene promene – od sagorevanja se oduzima toplotna energija koja se snižava) efekat izjednačavanja (mešaju se hladni i vreli slojevi). GUŠENJE – oduzimanje kiseonika uslovljeno je količinom kiseonika i zapaljive mnaterije. Ako se poremeti ovaj odnos (smanji količina kiseonika ili materije) dolazi do usporavanja i potpunog prestanka sagorevanja. UGUŠIVANJE – se sastoji iz nekoliko efekata: efekat razređenja(smanjivanjem količine kiseronika u odnosu na zapaljivu materiju) efekat odvajanja ( sloj pene prekida i usporava isparavanje zapaljive tečnosti) efekat emulzije (kao emulgator pri gašelju ulja može biti i voda -stvara se pena koja ima efekat odvajanja)
VRSTE POŽARA KOJE SE GASE HALONIMA Haloni su halogeni derivati ugovodonika, alkana kod kojih su atomi vodonika zamenjeni fluorom, hlorom, bromom i jodom. Haloni mogu biti tečni ili gasoviti. U reakciji halona sa vodom nastaje hlorovodonična kiselina kao uzrok koroz ije. Koritse se za požareA;B;C; i E klase. Pri normalnim uslovima isparavaju. Prednosti halona u odnosu na druga sredstva: velika brzina eliminacije plamena, potpuno isparavaju,imaju nisku tačku ključanja.Ne mogu se koristiti u zatvorenim prostorima bez provetravanja. Uglavnom se koriste peko ručnih aparata i stabilnih sistema za gašenje požara. (električni uređji, komjuteri, TV aparati..)
VRSTE I PRIMENE PENE Pena je sredstvo za gašenje požara koja se sastoji od mase meh anički formiranih mehurova koji su ispunjeni vazduhom ili gasom. Proizvode se na licu mesta. Pena ima ugušujuća svojstva ali i rashlađujuća svojstva. Pena se sastoji od mehurića čiju opnu čine emulzija a unutrašnjost je ispunjena ugljendioksid ili neki drugi gas i vazduh. Kararkteristike pene: heterogenost, agregatna nestabilnost, postojanje treće komponente - stabilizatora Pena ima delom ugušujuće (pokriva zapaljive površine) a delom rashlađujuće (posle raspadanja pene) dejstvo. Isparavanjem oduzima toplotu goruće materije, nerazgrađena pena pliva po površini i stvara plašt. Kararkteristike pene su: broj penušanja, stabilnost pene (postojanost), viskozitet(tečljivost), toplotna provodljivost, disperznost pene.
ANTIKATALITIČKO DELOVANJE Hlađenje gorive materije – odvođenje toplote iz zone sagorevanja Gašenje gorive materije – oduzimanje kiseonika Antikatalitičko dejstvo – fizičko-hemijska reakcija nazvana homogena i heterogena inhibicija (sprečavanje ili potiskivanje) . Sredstvo svojim molekulima hvata slobodne radikale i time prekida lanac reakcije
NAČIN DELOVANJA PRILIKOM GAŠENJA U ovu grupu spadaju sredstva koja sadrže azot, argon i ugljendioksid. Azot –gas bez boje i mirisa, ne gori, slabo provodi toplotu i elektricitet Argon – prisrodan gas bez boje ukusa i mirisa. Slabo provodi toplotu i elektricitet i slabo se rastvara u vodi. Azot i argon se dobijaju razlaganje tečnog vazduha Osnovni efekat gašenja inertnim sredstvima je ugušivanje a podefekat je razređivanje (snižavanje koncentracije kiseonika u vazduhu na nivo ispod 15% gde materija prestaje da gori. Osnovni efekat za gašenje inertnim gasovima je ugušivanje.Primenju se u zatvorenim prostorima, na električnim uređajima, kod požara zapaljivih tečnosti, u svim vrstama saobraćajnih sredstava, u hemijskoj industriji i na skupim uređajima kako bi se izbegla šteta.
Osnovna sredstva za gašenje požara su: voda, pena, prah, ugljendioksid, hal on, nova čista sredstva, priručna sredstva Priručna sredstva se koriste kada nema nikakvih sredstava za gašenje požara ili postojeća nisu dovoljan ili su pokvarena a to su: pesak (mora biti suv), sitnozrna zemlja(gašenje otpada, niskog rastinja),razne vrste prekrivača (ćebad, radni mantili, azbesni pokrivači), mineralna ulja (gašenje lakih metala), kuhinjska so (gašenje lakih metala)
SNIŽAVANJE TAČKE MRŽNJENJA VODE I POBOLJŠANJE „KVAŠENJA“ GORIVE MATERIJE Najveću ulog u i značaj za gašenje požara ima voda. Koristi se direktno iz izvora snabdevanja(reke,jezera,kanala,bunara a njeni rastvori se koriste za stvaranje vazdušne pena.. Osnovni način delovanja vode je rashlađujući (snižava temperaturu i prekida proces gorenja). Pored ovog rashladjujućeg efekta ima i ugušujući efekat (prelaskom u vodenu paru sprečava se dotok kiseonika). Poboljšanje karakteristika vode postiže se dodavanjem aditiva. Prirodna voda ima ograničenja u primeni zbog zamrzavanje (ali se dodavanjem antif riza njena tačka snižava i na -50 C), kapilarnosti (za gašenje lana i pamuka nema dobar procenat kvašenja pa se dodaje sapun), otpora u cevovodima (usled trenja dolazi do manjeg pritiska i manjeg dometa mlaza. Dodavanjem polimera se dodaje klizava voda kojom se smanjuje trenje.
Osnovne karakteristike pene: Broj penušanja – pokazuje koliko penila sadži pena. Što je više gasa u peni ona je lakša i bolje peni. Broj upenjavanja zavisi od materija koje formiraju penu, konsatru kcije za stvaranje pena, režima rada uređaja. Veći broj upenjavanja stvara lake pene a manji – srednje i teške pene. Stabilnost (postojanost) pene – to je sposobbnost održavanja pene bez raspadanja na površini tečnosti koja gori. Raspadom pene nastaje rashladno dejstvo pene. Viskozitet (tečljivost) pene - Sposobnost klizanja i tečenja.(pena treba da klizi po površini goriva i do 20m od mesta dovoda) Toplotna provodljivost pene – njen koeficijent provodljivosti je mali pa se ona smatra za toplotni izolacioni sloj Disperznost pene – Stepen promene prečnika mehurića pene i određuje se njihovom veličinom.. Pri raspadu pene manja joj je disperznost i vezana je za broj upenjavanja Kompatibilnost – to sposobnost penila sa se može mešati sa penilima drugih proizvođ ača iste vrste ber promene karakteristika.
Ugljendioksid se u prirodi nalazi slobodan (vazduh, vulkani, prirodne vode). To je gas bez boje, mirisa i kiselkastog je ukusa. U vodi se rastvara –soda voda. Od vode j e teži 1,5 put. Nije otrovan, ne gori i ne podržava gorenje.Osnovno dejstvo ugljendioksida je ugušujuće. Efekat hlađenja je minimalan.Gasi požare klase B;C i Električne instalacije. Do izražaja dolazi u zatvorenim prostorijama. Koristi se u tri oblika : sneg, magla i gas. Opasnosti pri upotrebi ugljedioksida za osobe koje su se zateklje u prostiriji su sledeće: koncentracija od 2-2,5%- nije štetno za organizam koncentracija 3% - ubrzanije i dublje disanje koncentracija od 4%- glavobolja, zujanje u ušima i blaga nesvestica koncentracija od 5-6% - opasno po ljudski život koncentracija od 8-10% - nesvestica koncentracija od 20% -oduzetost nervnog sistema koncentracoija od 25% brza smrt
Prah je jedino stredstvo koje se nalazi u čvrsto m stanju.To su sitne čestice različite granulacije od 0,002-02mm. Deli se na tri osnovne vrste: 1. BC prah na bazi natrijum bikarbonata, kalcijum karbonata..) gasi požare klase B i C 2. ABCD prah univerzalni prah na bazi aamonijum fosfata, barijum sulfata 3. M prah gasi požare metala specoijalni prah sastoji se iz više komponenti. Uslovi i zahtevi korošenja praha su : neotrovnost, stabilnost, neškodljivost, električna provodljivost (nema je). Prah može gasiti samo u formi oblaka, koje se vrši vatrogasnim ap aratom i pogonskim gasom.Čestice praha obrazuju oblak ostvaruju kontakt sa radilakima nosiocoma hemijske reakcije. Važnu ulogu ima veličina i oblik praha i turbulentno kretanje čestica . Oblak je prepreka plamenu. Sporedna dejstva gašenja su izdvajanje ugljendioksida i vodene pare i ugušivanje. Prah ima dobro dejstvo gašenja u kratkom vremenskom periodu.
OPŠTE OSOBINE VODE, SPECIFIČNA TOPLOTA I TOPLOTA ISPARAVANJA Najveću ulogu i značaj za gašenje požara ima voda. Koristi se direktno iz izvora snabdevanja(reke,jezera,kanala,bunara a njeni rastvori se koriste za stvaranje vazdušne pena. Osnovni način delovanja vode je rashlađujući (snižava temperaturu i prekida proces gorenja). Voda je bezbojna tečnost, bez ukusa i mirisa. U dubljim slojevima je zelenkasto plava.Najbolje provodi toplotu, ali joj je tačka provodljivosti mala.Ključa na 100 C i pri pritisku od 760 mbara prelazi iz tečnog u gasovito stanje. Voda mrzne ma 0 C i pretvara se u kristalni led. Električna provodljivost raste sa rastvoremnim elektrolitima (soli, baze kiseline). Najbolji je rastvarač.
ISPITIVANJE I SERTIFIKACIJA Vlada je osnovala Akreditaciono telo prea Zakonu o akreditaciji koje ima zadatak da sprovodi ocenu kompetencije organizacije za ocenu usaglašenosti. Sertifikacija je postupak kojim treća strana izdaje pisano uverenje da je pšroces, proizvod ili usluga usaglašen sa određenim zahtevima. Pena se ne dobija kao gotov proizvod nego odproizvođača dobija penilo koje se koristi po uputstvu, ta ko da penilo mora da ima i da se dokaže ispravom o usalglašenosti atestima akreditovanih laboratorija u skladu sa navedenim standardima. FM 200 se ne proizvodi kod nas tako da nema adekvatnih i akreditovanih laboratorija za ispitivanje kvaliteta. Prati ga inostrana isprava o usaglašenosti a premna Uredbi o načinu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglašenosti.
VRSTE POŽARA KOJE SE NE GASE VODOM Voda nije upotrebljiva za gašenje požara kod: Požara metala (temperatura veća od 2.000C, kod lakih metala ona je i do 3,000 C) Požara dimnjaka (može se razoriti dimnjak) Požari hemikalija koje reaguju sa vodom (praskaju, eksplodiraju i pale se) npr. acetilen Požara na elektrouređajima i instalacijama (voda se puno soli dobar provodnik)
VRSTE POŽARA KOJE SE GASE OVIM SREDSTVIMA Primenju se u zatvorenim prostorima, na električnim uređajima, kod požara zapaljivih tečnosti, u svim vrstama saobraćajnih sredstava, u hemijskoj industriji i na skupim uređajima kako bi se izbegla šteta. Koriste se u hemijskoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji Najčešće se primenjuju kao preventivna zaštita od požara pored gašenja požara zaštita za zapaljive i eksplozivne materije produvavanje sudova kod startovanja i remonta postrojenja za bezbedno pretakanje zapaljivih tečnosti iz cisterni za pneumatski transport zapaljivih materija
TEŠKA, SREDNJA I LAKA MEHANIČKA PENA Teške pene – pene niske ekspanzije – gasi zapaljive tečnosti, čvrste užarene materije i vrši zaštitu zašaljenih objekata. Prednos je pri gašenju požara B klase i mogu se gasiti sa veće udaljenostio. Dobra osobina zaštita od sekundarnih, naknadnih požara Srednje pene – pene srednje ekspanzije – ista primena kao teške pene samo što prave manje štete pri gašenju požara. Ima određen efekat hlađenja Lake pene – pene visoke ekspanzije – ima svojstvo da istiskuje vazduh i zauzima njegovo mesto.Ima dobar intenzitet raspadanja iz koga se izdvaja voda od koje se st vara vodena para koja ugušuje požar. Koristi se za gašenje požara klase A i B, električna postrojenja, fabrike boja i lakova..
MOGUĆNOST UPOTREBE VODE ZA GAŠENJE U RAZLIČITIM OBLICIMA Voda se može upotrebiti u više oblika: 1. Pun (kompaktan) mlaz –neprekidno i brzo strujanje vode sa odgovarajućim udarom i dometom.Prva trećina -pun mlaz najvećom snagom, druga trećina - mlaz ima oblik luka, Ttreća trećina – mlaz je potpuno raspršen sa najmanjom snagom. Koristoi se za gašen je na većim udaljenostima. 2. Raspršeni mlaz – Manji utrošak vode i veći efekat hlađenja i raspršivanja. Koristi se za dogašivanje požara kada je plamen suzbijen. 3. Vodena magla (magličast mlaz) – Vodene čestice malih dimenzija što omogućava veliku površinu dodira čestice i gorive materije. Maksimalni ohlađujući efekat. Voda se delom zagreva, prelazi u paru koja sprečava dotok kiseonika i deluje ugušujuće.
OPASNOST PRI UPOTREBI U ZATVORENIM PROSTORIMA I NAČIN ZAŠTITE Proizvodnja i primena halona je zabrtanjena zato što oni priradaju grupi freona koji oštećuju ozonski omotač a i toksični su. U normalnim uslovima haloni su tečnosti i gasovi. Kod zagrevanja daolazi d razlaganja halona i izdvajanje otrovnih gasova (fozgena) . Produkti razlaganja nadražuju oči i disajne puteve i pluća. Halon 211 u visokim koncentracijama dovodi do narkotičkih pojava Halon 1301 je gotovo neotrovan gas ali povećava opasnost od gušenja
VRSTE POŽARA KOJE SE GASE PENOM Mehanička (vazdušn) pena je pogodna za gašenje nafte i naftnih derivata i svih požara klase A i B Laka i teška pena gasi požar B klase a ograničeno A klase Teška pena gasi požare čvrstih materija klase A Srednja i laka pena gase požar kod zatvoreni h prostorija (podrumi, šahtovi, kanali). Pena ulazi u pukotine i pore i kreće se u pravcu nadiranja vazduha gasi požar
VRSTE POŽARA KOJE SE NE GASE PENOM Pena nije pogodna za gašenje požara zapaljivih materija koje burn o deluju u dodiru sa vodom. (propan, butan, električni uređaji pod naponom, rezervoari sa lož uljem, asfaltom. Sintetičke pene mogu naneti štetu namirnicama (rezervoari sa jestivim uljem) Teške pene - pene niske ekspoanzije ne koriste kod opasnih hemijski h reakcija, lakih metala, negašenog kreča, električnih postrojenja)
SASTAV I OBLAST PRIMENE Inergen je gas koji se sastoji od azota 52%, argona 40% i uglljen dioksida 8% Osobine: ne škodi ljudima, ne zagađuje životnu sredinu, nije toksičan, ne oštećuje elektronski i drugu opremu, ne oštećuje ozonski omotač, na prouzrokuje koroziju materijala, ima nisku specifičnu provodljivost Oblast primene: gasi požare klase B;C; i E, služi za zaštitu i gašenje požara u zatvorenim objektima, (računarski centri, biblioteke, muzeji, telefonske centrale..) i upotrebljavaju se u sistemima automatskog gašenja
VRSTE POŽARA KOJE SE GASE PRAHOM, PRIMENA KOD ELEKTRIČNIH INSTALACIJA Suvi prah se koristi za gašenje svih klasa požara, neke požare može gasiti samo u kombinaciji sa drugim sredtvima. Prahom se gase požari na aerodromima, za gašenje aviona, se koristi istovremeno prah i pena, BCE prah gasi požare B i C klase tamo gde se razvija plamen.ABCE prah je univerz alan prah gasi požare na motornim vozilim, skladištima zapaljivih tečnosti, u radionicama i industrijskim pogonima. BCE prah koristi se za gašenje požara na elektro instalacijama klase E ali se mora voditi računa i pridržavati preporuka proizcvođača u pogl edu bezbednog rodstojanja i dozvoljene visine napona.
PRIMENA U EKSPLOZIVNIM ATMOSFERAMA Aerosoli kao sredstvo za gašenje požara su u vidu mikroskopskih sitnih čestica koje prekidaju proces gorenja. Oni rade u automatskim sistemima za gašenje požara bez intervencije ljudi. Sastoji se od aerosolnog generatora, uredjaja za detekciju i dojavu požara. Aerosoli se ne upotrebljavaju za gašenje samopaljivih materija, elektro uređaja i instalacija većim od 1000B, hemikalija i metala.. Aerosoli se ne smeju koristiti u prostorijama sa zapaljivim tečnostima ili prašinom koje mogu uzrokovati nastanak eksplozivnih smesa (eksplozivna atmosfera), osim ako nisu izvršene korekcije da se prostor štiti prema smernicama Evropske uredbe.
NAČIN DELOVANJA PRILIKOM GAŠENJA I VRSTE POŽARA KOJE SE GASE INERGENOM Inergen je gas koji se sastoji od azota 52%, argona 40% i uglljen dioksida 8% Osobine: ne škodi ljudima, ne zagađuje životnu sredinu, nije toksičan , ne oštećuje elektronski i drugu opremu, ne oštećuje ozonski omotač, na prouzrokuje koroziju materijala, ima nisku specifičnu provodljivost Oblast primene: gasi požare klase B;C; i E lektrične instalacije , služi za zaštitu i gašenje požara u zatvorenim obj ektima, (računarski centri, biblioteke, muzeji, telefonske centrale..) i upotrebljavaju se u sistemima automatskog gašenja
OPASNOSTI PRI UPOTREBI I NAČIN ZAŠTITE FM 200 je nepotpun fluorisan ugljovodonik. To je gas b ez boje i mirisa i ukusa. Mehanizam gašenja je hemijski i zasniva se na inhibicijskom procesu.Koristi se za zaštitu od požara opreme i električne instalacije. Neškodljiv je za ljude. Skladišti se u bocama pod niskim pritiskom u koje je dodat azot za brzo pražnjenje. Koristi se unutar zatvorenih prostorija i gasi požare A;B;C klase. Do raspadanja FM 200 dolazi na visokim temperaturama a produkti raspadanja su veoma toksični. Potrebne su posebne mere bezbednosti kada se on koristi i to: prethodno zvučno alarm iranje, aparati za zaštitu organa za disanje. Takođe nuzpojave koje razvija FM 200 prilikom upotrebe su buka i šum prilikom pražnjenja, turbulencija, niska temperatuira, pritisak i smanjena vidljivost Proizvodnja u razvijenim zemljama je prekinuta i ne treba ga upotrebljavati.
NAČIN DELOVANJA PRILIKOM GAŠENJE I OBLAST PRIMENE Aerosoli kao sredstvo za gašenje požara su u vidu mikroskopskih sitnih čestica koje prekidaju proces gorenja. Oni rade u automatskim sistemima za gašenje požara bez intervencije ljudi. Sastoji se od aerosolnog generatora, uredjaja za detekciju i dojavu požara. Aerosoli se ne upotrebljavaju za gašenje požara klase A,B,C samopaljivih materija, elektro uređaja i instalacija većim od 1000B, hemikalija i metala.. Osnovne karakteristike aerosola su: bezbednost za čoveka i okolinu, ne deluju štetno na atmosferu, nisu korozivna, rok trajanja 10 godine, bezbednost pri tranportu i eksploataciji Gašenje je bazirano na dva procesa: Fizički proces – bazira se na fizičko hemisjkim karakteristikama alkalnih metala koji zahtevaju minimalnu količinu energije za početak jonizacije. Hemijski proces – tokom gorenja se izmenjuju određene hemijske reakcije između atoma i dela nestabilnih molekula koji čine lančanu reakciju radikala. Primena: u proizvodnim prostorijama, razvodnim ormanima, računskim centrima, garažama i skladištima mlinovima i silosima Aerosoli se ne smeju koristiti u prostorijama sa zapaljivim tečnostima ili prašinom koje mogu uzrokovati nastanak eksplozivnih smesa (eksplozivna atmosfera), osim ako nisu izvršene korekcije da se prostor štiti prema smernicama Evropske uredbe.
VRSTE POŽARA KOJE SE GASE UGLJENDIOKSIDOM, PRIMENA KOD ELEKTROINSTALACIJA Ugljendioksid se u prirodi nalazi slobodan (vazduh, vulkani, prirodne vode). To je gas bez boje, mirisa i kiselkastog je ukusa. U vodi se rastvara –soda voda. Od vode je teži 1,5 put. Nije otrovan, ne gori i ne podržava gorenje.Osnovno dejstvo ugljendioksida je ugušuju će. Efekat hlađenja je minimalan.Gasi požare klase B;C i E. Do izražaja dolazi u zatvorenim prostorijama. Koristi se u tri oblika : sneg, magla i gas. Primena: zatvorenim prostorijama, skladištima, požara zapaljivih tečnosti, industrijskim pogonima, mašinama, hemijskoj industriji Magla (aerosol) je pogodna za gašenje požara na elektro instalacijam i uređajima. Opasnosti pri upotrebi ugljedioksida za osobe koje su se zateklje u prostiriji su sledeće: koncentracija od 2-2,5%- nije štetno za organizam koncentracija 3% - ubrzanije i dublje disanje koncentracija od 4%- glavobolja, zujanje u ušima i blaga nesvestica koncentracija od 5-6% - opasno po ljudski život koncentracija od 8-10% - nesvestica koncentracija od 20% -oduzetost nervnog sistema 5. VATROGASNE SPRAVE I OPREMA
PODELA VATROGASNIH PUMPI, PRINCIP RADA Vatrogasne pumpe se koriste da bi se doboila potrebna količina vode za gašenje požara. Dele se na: Klipne pumpe - ugrađuju se u ručne aparatae za gašenje požara vodom i vazdušnom penom. Povlačenjem ručice sa klipom na gore dolazi do stvaranja podpritiska voda se potiskuje u cilindar.Spuštanjem klipa na dole otvara se gornji ventil i cilindar je pun vode. Ponovnim kretanjem klipa potiskuje se voda u cilindru i voda izlazi napolje kroz mlaznicu i crevo. Centrifugalne pumpe – zauzimaju malo prostora, daju veće količine vode i pritisak. Samousisne pumpe - same stvaraju podpritisak, voda pada na lopatice rotora koji se okreće velikom brzinom. Pritisak zavisi od broja obr taja rotora pa se po ovome pumpe dele na pumpe niskog, srednjeg i visokog pritiska. Rotor i stator čine stepen pumpe. Koriste se dvostepene i trostepene pumpe obično , dok je jednostepena pumpa muljna pumpa. Dijagram (pasoš) pumpe je odnos protoka pumpe i napora pri određenom broju obrtaja rotora. Napor pumpe – rad koji pumpa treba da izvrši da bi se dobio potreban protook. Vakum uređaji – stvaranje vakuuma u usisnim crevima se vrši: ručnom klipnom vakum pumpom rotacionom vakum pumpom mlaznom vakum pumpom klipnom vakum pumpom na motorni pogon Usisna korpa mora biti uronjena u vodu minimum 30mm ispod površine.Održavanje se vrši prema uputstvu proizviđača. Obratiti pažnju na podmazivanje ležajeva, posle rada sa penom, pumpu dobro isprati vodom, pokretati je barem 1 mesečno.
POJAM I POTREBA STANDARDIZACIJE I TIPIZACIJE VATROGASNE OPREME Tipizacija se vrši u cilju određivanja najpovoljnijih veličina i vrsta vatrogasne opreme za upotrebu. Proizvodi se 4 veličine: Tip A – za nazivni prečnik 110mm Tip B – za nazivni prečnik 75mm Tip C – za nazivni prečnik 52mm Tip D za nazivni prečnik 25mm Tipovi aparata za gašenje požara su sledeći: Ručni – (gašenje prahom, ugljendioksidom, vodom, vazdušnom penom, halonom) Prevozni – ( gašenje prahom, ugljendioksidom, halonom) Svaki tim mora imati standard dokument koji je utvrdio nadležno telo za standardizaciju. Standard sadrži radne postupke i procese u proizvodnji, metode ispitivanja, simbole, oznake, kodove. Standard za prevozne apa rate prahom propisuje namenu aparata, princip rada, tehničke uslove, označavanje, uputstvo za upoterbu i dr. Mogu se upotrebljavati međunarodni standardi i strani standardi čiju je primenu odobrio institut za standardizaciju.
VRSTE SISTEMA, DOJAVNE ZONE, KONTROLA SISTEMA Sistemi za dojavu požara treba da u što ranijoj fazi otkriju požar. Vrste sistema: Detektori mogu biti: tačkasti i linijski Vreste detektora: 1. jonizujući 2. Optički 3. Bimetalni relej 4. Diferencijalni Uređaji za otkrivanje požara rade na osnovu principa rada senzora. Senzori mogu biti senzori koji otkrivaju dim i senzori koji otkrivaju toplotu. AUROPA – Automatski Uređaj za Rano Otkrivanje Požaara i Alarmiranje - mora imati i uređaj za signalizaciju. Sistem se sastoji od uređaja za otkrivanje i uređaja za alarmiranje. Zone moraju biti izabrane tako da je otkrivanje lokacije alarma b rzo, i ograničava se njihov broj javljača na 20-25 u jednoj zoni Sistem se mora proveravati svakih 6 meseci
RADNO-ZAŠTITNA ODEĆA I OBUĆA Vatrogasna oprema se deli na: ličnu ( koristi je svaki vatrogasac tu spada zaštitna odeća, obuća, opasač, šlem) i zajedničku (kojom raspolaže cela jedinica) Radno zaštitna odeća (bluza, pantralone izrađena od materijala koje o bezbeđujue zaštitu od plamena, toplote, vode, vetra..ona mora biti laka sa bi obezbedila brzo kretanje, oblačenje, da bude vidna u zamračenim prostorima) Radno zaštitna obuća (zaštitne čizme sa višeslojnom toplotnom izolacijom i čeličnim potplacima na prstima, stopalu i peti. Antistatički su obrađene.
MLAZNICE, SPOJNICE, USISNA KORPA, UBLAŽIVAČ REAKCIJE MLAZA, REGULATOR PRITISKA, NAMENA, MATERIJAL IZRADE, KONSTRUKCIJA, ODRŽAVANJE I ISPITIVANJE Mlaznice služe za usmeravanje vode i dele se na: Obične – jednostavna konstrukcija daje pun mlaz izrađuje se od Al legura Univerzalne – daje pun, raspršen i kombinovan mlaz i vodenu maglu uz poseban deo. Izrađuju se od Al legure i kombinacije sa mesingom. Specijalne – pištolj mlaznice daje pun mlaz, vodenu maglu i penu. Spojnice služe za međusobno spajanje vatrogasnih creva i armature. Mogu imati oznaku A 110mm), B(75mm), C(52mm) i D(25mm), i dele se na: Spojnice za vatrogasna creva - usisne ( priključenje usisnih creva na usisnu korpu i pumpu) i potisne (priključenje potisnih creva na hidrante) Stabilne spojnice – priključenje pomoću navoja Reducir – prelazne spojnice Slepe spojnice – suvo usisavanje i zatvaranje potisnih otvora Usisna korpa – onemogućava ulaženje ulja i mehaničkih nečistoća u usisna creva. Ublaživač reakcije mlaza – za rad sa B mlazom potrebno je 2-3 vatrogasca bez ublaživača Regulator pritiska – štiti cevovod od oštećenja koja nastaju usled visopkih pritosaka i hidrauličnih udara.Izrađuju se od Al legure i silicijuma ili mesinga.
PODELA, NAMENA, TEHNIČKE KARAKTERISTIKE Namena vatrogasnih vozila je da vatrogasnim jedinicama omogući bolje izvršenje radnih zadataka i da se za što kraće vreme dođe na intervenciju. Podela vatrogasnih vozila: Komandno vozilo – služi za predvođenje ostalih vozila pri grupnom odlasku na mesto intervencije. Opremeljeno je osnovnom zaštitnom opremom, mehaničkim alatom i aparatima za gašenje požara, planom grada i hidrantske mreže. Navalno vozilo – ima posadu od 9 članova i predvi đenu opremu. Opremljeno je sa uređajima za vezu sa ostalim vozilima, centifugalnom pumpom. Kombinovano vozilo – služi za gašenje požara klase A,B,C,D i E. Koristi vodu, vazdušnu penu ili prah. Imaju rezervoare i mogu raditi i sa vodom i penom paralelno. Autocisterne – imaju veće rezervoare za vodu i služe za dopremu vode vatrogasnim vozilima. Imaju bacače vode ili pene Vozila specijalne namene Automehaničke lestve (za spašavanje ljudi i gašenje požara na visokim zgradama) Hidraulična zglobna platforma (za spašavanje ljudi i gašenje požara na visokim zgradama. Ima obrtno postolje.) Vozila za gašenje prahom imaju 4 mlaznice a pogonsko sredstvo za izbacivanje praha je gas azot pod pritiskom. Koriste prah za gašenje zapaljivih tečnosti. Vozila za gašenje prah om i penom – za gašenje lako zapaljivih tečnosti. Koriste kombinaciju suvog praha i vodenog rastvora. Tehničko vozilo služi za saobraćajne udese, eksplozije i havarije. Imaju generator za struju, ručne dizalice, elektro-opremu, hidraulične makaze). Vozilo za kontejnerski transport – služe za gašenje šumskih požara, podvodne radove, sakupljanje rasutog goriva). Vozilo za gašenje šuma – terenska vatrogasna bozila za teško pristupačne terene sa pogonom na sva 4 točka).
ODELA ZA PROLAZ KROZ VATRU I ODELA ZA PRILAZ, NAMENA I MATERIJALI IZRADE, VATROOTPORNOST, NAČIN KORIŠĆENJA I ODRŽAVANJE Zaštitna oprema se izrađuje od azbesta ili aluminijumskih vlakana. Prema nameni dele se na: Odela za prilaz vatri (azbestna odela i odela o d aluminiziranih vlakana, štite na temp. Od 300 - 400 C. Sastoji se iz kapuljače, bluze, rukavica, pantalona i čizama. Odela za ulazak tj. prolazak kroz vatru (koristi se zajedno sa zaštitnom maskom. Izdržavaju temperaturu od 700 C i može se provesti kraće vreme na toj temp. Spoljni sloj je metaliziran, otporan na plamen jer su njegova vlakna teško zapaljiva. Sastoji se iz kapuljače, sa vatrostalnim staklom,, kombinezona, zaštitnih rukavica i čizama. Zaštitna odela je potrebno redovno kontrolisati i održava ti. Čistiti mekom krpom i mlakom vodom. Posle sušenja smešta se u kutije.
RUČNI I PREVOZNI APARATI, NAMENA, PRINCIP RADA I ODRŽAVANJE Ručni aparati za gašenje PRAHOM- gašenje požara B,C i E klase.Obeležavaju se sa slovom S i brojem koji predstavlja količinu punjenja. Izrađuju se u 6 veličina. S -1,S-2 i S-3 gase požare na motornim vozilima, pogonsko gorivo za izbacivanje praha je ugljen dioksid. Rade na temp. od -20 do +45C. Aktiviranje se vrši prlikom probijanja membrane boce ugljen dioksida. Ručni aparati za gašenje UGLJEN-DIOKSIDOM - gase požare E klase. Izrađuju se u 3 veličine. Domet mlaza min.2 m. Aktiviranje se vrši pritiskom na ručicu ili okretanjem točkića ventila.Radi na temp. -20 do +35C. Kontroliše se oštećenost mase punjenja vaganjem. Ručni aparati za gašenje VODOM I VAZDUŠNOM PENOM – (BRENTAČA) gašenje požara A klase i B klase (ako se voda meša sa zapaljivom tečnošču). Ručnom pumpom se iz aparata istiskuje voda ili emulzija pene. Sastoji se iz rezervoara, ručne pumpe, creva sa mlaznicom i nogostupom. Kontroliše se mlaznica i podmazivanje klipa uljem. Ručni aparati za gašenje VODOM – Gase požare A klase a uz raspršeni mlaz i B klase. Za izbacivanje vode koristi se ugljen dioksid koji je u čeličnoj boci visokog pri tiska. Radi na tempm. 0 do +45C. Aktiviranje se vrši probijanjem membrane boce ugljendioksida. Ručica se naglo pritiska i otpušta što se ponovi posle 5 sek.kada se ponovi pritiska ručica. Kontroliše se mehanička oštećenost punjenja,sigurnosna naprav. Ručni aparati za gašenje HALONOM – gase požarae A,B i C klasei skupe elektronske opreme.Izrađuju se u 4 veličine. HL-1, HL-2, HL-3 .. HL-6. Telo je od čeličnog lima a pogonski gas je azot. Rade na temp. -20 do +45C. Pokreće se izvlačenjem osigurača, usmeravanje m mlaznice u pravcu požara i pristiskom na ručicu.Kontrola u vidu težine napunjenosti, pritiska u boci. Prevozni aparati za gašenje HEMIJSKOM PENOM – Rade se u 3 veličine. Pogonski gas je ugljendioksid. Razmota se savitljiva cev sa mlaznicom koje ja na pok lopcu aparata .Mlaznicu uperiti u požar. Prevozni aparati za gašenje PRAHOM –Rade su 4 veličine. Aktivira se spuštanjem gornjeg dela aparata i otvaranjem točka. Pogonski gas ulazi u aparat, uzburkuje prah i počinje da izlazi napolje. Kontrola mehaničke oštećenosti i kvaliteta praha (vaganjem). Prevozni aparati za gašenje UGLJEN DIOKSIDOM – Rade se u 3 veličine. Aparat treba da leži na ručki.. Aktivira se opritiskom na ručku. Mogu se koristiti u mahovima tj. i kada nisu skroz puni.Kontrola u vidu mehaničke oštećenosti mase punjenja. Prevozni aparati za gašenje HALONOM – Rade se u 2 veličine. Kontrola u vidu mehaničke oštećenosti, pritiska na manometru.
VRSTE I KAKO REAGUJU Detektori dima detektuju sve raspršene čestice (aerosole) u vazduhu. Vrste detektora dima: Jonizacioni detektor – sadrži dve komore od kojih je jedna otvorena u odnosu na spoljni prostor tako da čestice ulaze u nju (merna komora), a druga je u kućištu. Oprički detektor – sastoji se iz izvora svetlosti i fotoprijamnika koji re aguje na promenu svetlosti.Pri pojavi dima dolazi do zaklanjanja svetlosti i tada se javlja alarm.
VRSTE ODELA, MATERIJALI IZRADE, NAČIN KORIŠĆENJA, NAMENA I ODRŽAVENJA Oprema je izrađena od gume odnosno gumiranog platna (RUS platna). Čizme, kecelja, kombinezon,. Odelo se čisti mekom krpom i mlakom vodom. Mora se održavati. Suši se prirodno. Štiti od bojnih otrova i dekontaminacija zemljišta, koristi se i u ratnjim stanjima.
GDE SE PRIMENJUJE, PRINCIP RADA Svaki sistem se sastoji iz:centrale za dojavu požara, detektora požara, uređaja za signalizaciju, paralelnih indikatora. Vrste javljača požara su: tačkasti i linijski Osnovni tipovi detektora požara su:detektori dima, toplote, plamena, ostalih požarnih fenomena, kombinovani detektori. Alarmni plan je način na koji čovek i mašina sarađuju. Ako se javi požarni alarm, čovek odlazi do njega da proveri da li je u pitanju požar. Oni su ostečljivi i reaguju kada možda i nema požara.Ukoliko je alarm lažan ili u pravu posle intervencije se on resetuje. Generalni alarm alarmira vatrogasne jedinice. Alarmni plan radi projektant
PODELA PO KONSTRUKCIJI, NAMENA, KONSTRUKCIJA, NAČIN RADA I ODRŽAVANJE Podela po konstrukciji: Rotaciona pumpe na mehanički pogon – ima malu vodenu turbinu i centrifugalnu pumpa.U turbinu se dovodi voda koja pokreće turbinu a ona pumpu.Kroz rešetku se rpi korisna (čista) voda a pogonska voda izlazi kroz cevi na površini zemlje.maksimalna visina crpljenja 20-25m Rotacione na električni pogon – elektromotor je ispunjen uljem pod pritiskom.. Služi za odvod vode a ne gašenje požara.Dubina crpljenja zavisi od radnog pritiska pumpe. Mlazne na hidraulični pogon – koristi se pogonska voda iz motorne pumpe u obliku pritiska.
MEŠAČI PENE, MLAZNICE ZA PENU, PENOGENERATORI, NAMENA, KONSTRUKCIJE, NAČIN KORIŠĆENJA I ODRŽAVANJE Za dobijanje pene je potrebna voda, penilo, uređaj za doziranje penila u vidu mešali ce, uređaj za dobijanje pene dodavanjemvazduha u mešavinu vode i pene. Mešači pene – proizvode se u 3 veličine. Penilo se uvodi u usisni vod i meša se sa celim protokom. Međumešalica i mlaznica moraju biti istog kapaciteta. Samomešalica objedinjava uređaj za doziranje penila u vodu i mlaznicu za penu. Pomoću nje dobijamo tešku penu. Млазнице за пену – при уласку у млазницу смеша добија вртложно кретанје и убрзанје. Усисава се ваздух и добијају се меурићи који пролазе кроз сито где се хомогенизују. Млазнице за тешку пену се израђују као ручне и као бацачи велике количине пена на веће даљине. Penogeneratori – u njima se stvara velika količina pene. Koristi se za gašenje požara u zatvorenim prostorima. Pogonski motor pokreće ventilator koji potiskuje vazduh ka mreži . Pomoću posebo konstruisanih mlaznica pena se raspršuje. Stvorena pena izlazi kroc+z cev i dovodi do prostorije.
PODELA, GDE SE POSTAVLJAJU Stabilne instalacije tipa Sprinkler Gasi požar rasprskajućim mlazom v ode.Koriste se tamo gde je potrebna brza intervencija i gde je veliko požarno opterećenje. Istovremeno se vrši i dojava požarajer je sprinkler malznica i termomaksimalni javljač požara. Stabilne instalacije za gašenje vodom, potapanjem tipa Drenčer Gašenje je otvorenim mlaznicama, grupno gašenje potapanjem. Instalacija služi za zaštitu iobjekata sa izrazitom požarnom ugroženošću gde postoji mogućnost širenja požara velikom brzinom gde se ceo objekat potapa vodom. Stabilne instalacije za gašenje penom - gašenje požara zapaljivih tečnosti, nafte i njenih dwerivata.Najpouzdanija vazdušasta pena koja se stvara u dve faze (stvaranje smeše vode i penila i dobijanje pene mešanjem stvorene smeše sa vazduhom). Stabilne instalacije za gašenje prahom – upotrebljavaju se u izuzetnim situacijama kada su drugi sistemi neprimenljivi zbog mogućnosti grudvanja i sleganja praha.Prahom se gase električni uređaji pod naponom . Stabilne instalacije za gašenje inertnim i drugim gasovima – ostvaruje se efekat ugušenja. Ima sistema sa inertnim gasovima i halonima. sistemi mogu biti predviđenji za gašenje celog štićenog prostora ili za zaštitu opreme i uređaja u prostorijama. Stabilne instalacije za gašenje pirotehnički generisanim aerosolom - sistemi mogu biti predviđenji za gašenje celog štićenog prostora ili za zaštitu opreme i uređaja u prostorijama. Instalacija se sastoji od generatora koji su povezani sa centralom. Moraju imati poseban izvor napajanja.
VATROGASNE LESTVE, PRISLANJAČE, SASTAVLJAČE, RASTEGAČE, MO RNARSKE, MEHANIČKE, SAMOSPASILAC, NAMENA MATERIJALI IZRADE, NAČIN KORIŠĆENJA, ODRŽAVANJE I ISPITIVANJE Sve vrste vatrogasnih lestvi se prave od istog materijala: Lestvenici od drveta (bora, smreke) Prečke od drveta (beli jasen) Metalni delovi od čelika i lima Drvo mora biti bez čvorova, suvo i premazano zaštitnim sredstvom i lakom, metalni delovi se štite premazima od korozije. PRISLANJAČE – obične lestve za prislanjanje na neki oslonac. Opterećenje treba da podnesu bez vidljivih deformacija i promena. Dužine 6,9m a širina 30cm. SASTAVLJAČE – satsoje se iz tri osnovna dela (lestvenika, prečki i okova za sastravljanje). Mogućnost upotrebe u celini ili svakog pojedniačno. Izražuju se u četiri elementa 3 dužine od 1,96m a jedan od 1,59m. KUKAČE – se sastoje iz lestvenika, prewčki, kuke i odbojnika u dužini od 4m sa 13 prečki.Kuke su čelične i pričvršćene su sa spoljne strane lestvenika. Služe za najviše objekte. RASTEGAČE – mogu biti dvodelne i trodelne. Dvodelne se kporiste u slobodnom stojećem položaju ili nas lonjene. Dužine su 5,4m a skroz rasklopljene 9,37m. Trodelne se sastoje iz tri lestvenika dužine 13,5m, težine oko 100kg. MORNARSKE – prave se od konoplje, sintetičkog ili čeličnog užeta, sa prečkama od drveta ili aluminijuma. Dužine su 10-20m a pogodne su za silazak u bunare, šahtove. MEHANIČKE – prave se od čeličnih profila, postavljene na gumene pneumatike sa jednom osovinom. Dužine 13-23m. Maksimalni ugao postavljanja je 75 stepeni. SAMOSPASILAC - ROLGLIS je najčešći tip. Radi se od sintetičkog materija la. Čelična sajla sa karabinom je pričvršćena za ploče sa koturačom. Koje su obmotane 3 puta užetom mna koju su postavljeni kaiševi za obezbeđenje lica.Ispituje se 2 puta godišnje. ISPITIVANJE: Lestve se moraju ispitivati uvek posle korišćenja, a najmanje 1 godišnje.opterćujući sredinu ili krajeve lestvi pri čemu ne sme doći do deformacija i promena.
AUTOMEHANIČKE LESTVE, HIDRAULIČNE PLATFORMA Namena vatrogasnih vozila je što bolje i brže izvršenje zadatka i što brže dolaženje na mesto požara. Vozila specijalne namene: Automehaničke lestve – služe za spasavanje ljudi i gašenje požara na visokim objektima.Lestve su dužine 12 -60m.postavljene na obrtnom postolju. Pri radu se oslanjaju na stabilizatore i imaju korpuz naosivosti 3-4 osobe. Hidraulična zglobna platforma - služe za spasavanje ljudi i gašenje požara na visokim objektima. Dužine od 15-60m. Na kraju zglobne ruke je platforma za 6 osoba i stabilnom monitor mlaznicom. Platforma se postavlja na obrtno postolje koje omogućava okretanje za 306 stepeni.
MLAZNICE, SPOJNICE, USISNA KORPA, UBLAŽIVAČ REAKCIJE MLAZA, REGULATOR PRITISKA, NAMENA, MATERIJAL IZRADE, KONSTRUKCIJA ODRŽAVANJE ISPITIVANJE Izrada je od aluminijuma ili u kmbinaciji aluminijuma sa mesingom MLAZNICE – omogućavaju usmeravanje vode. Mogu biti obične (pun mlaz), univerzalne (pun, raspršen i kompaktan mlaz. Izrađuju se od aluminijumske legure ili mesinga. Protok mlaznice 200l/m pri pritisku od 8 bara.), specijalne (pištolj mlaznice). Daje p un mlaz, vodenu maglu i penu.To su : monsun mlaznice, fleksibilne mlaznice, monitor mlaznice. SPOJNICE - služe za međusobno spajanje vatrogasnih creva i armatura.oznake A;B;C;D. Dele se na usisne (usisna vatrogasna creva priključenje na usisnu korpu i vat rogasnu pumpu), potisne (priključenje na hidrante i vatrogasne pumpe), stabilne (priključenje na stabilne i usisne otvore pomoću navoja), reducir spojnice (spajanje creva različitih prečnika), slepe spojnice (zatvaranje potisnih i usisnih otvora). USISNA KORPA – onemogućava ulazak mulja i mehaničkih nečitoća u usisna creva i kućište centrifugalne pumpe. UBLAŽIVAČ REAKCIJE MLAZA – REGULATOR PRITISKA – štiti potisni cevovod od oštećenja koja nastaju pri visokim pritiscima. Omogućava regulaciju pritiska u rasponu od 2 – 16 bara.
SPUSNICE, VAZDUŠNI JASTUK, UNAKRSNO UŽE, SPASILAČKO UŽE, SAMOSPASILAC, OPREMA ZA SPASAVANJE IZ DUBINA, NAMENA, KONSTRUKCIJA, NAČIN KORIŠĆENJA, ODRŽAVANJE I ISPITIVANJE SPUSNICE – otvorene (izrađuju se od konopljan og platna. Na svakom kraju ima po tri užeta koja služe za pridržavanje spusnice. Prostorija mora da bude suva sa dobrom izolacijom gde se ona čuva), zatvorene (od čvrstog konopljanog platna. Dužine 20m. Pogodna za spasavanje u uskim ulicama. Na otvore se pričvršćuje sa 4 metalne šipke. VAZDUŠNI JASTUK – najsigurnija sprava za skokove sa velikih visina. Od oko 30m. Radi se od poliesterske tkanine koja je veoma čvrsta, otporna na vlagu. Habanje i truljenje. Jastuk ima komore u koje se neprekidno ventilatorima ubacuje vazduh. UNAKRSNO UŽE – skupa oprema koja se sastoji iz dva užeta međusobno spojenim čelilnim alkama. Vatrogasci otpuštanjem i zatezanjem krajeva omogućavaju brže ili sporije kretanje niz uže. Ispituje svaka 3 meseca statički. SPASILAČKO UŽE – to j e lična oprema radi se od kudelje. Na jednom kraju je alka a na drugoj strani karabin. Ispituje se svaka 3 meseca. SAMOSPASILAC – ROLGLIS je najčešći tip. Radi se od sintetičkog materijala. Čelična sajla sa karabinom je pričvršćena za ploče sa koturačom. K oje su obmotane 3 puta užetom mna koju su postavljeni kaiševi za obezbeđenje lica.Ispituje se 2 puta godišnje. OPREMA ZA SPASAVANJE IZ DUBINA - žive osobe se spašavaju pomiću užadi i mornarskih lestvi a mrtve osobe se izvlače čakljom.
PODELA, NAMENA, KONSTRUKCIJA, NAČIN KORIŠĆENJA, ODRŽAVANJE I ISPITIVANJE Tehnička oprema se smešta u tehničko vozilo. Primenjuje se prilikom saobraćajnih udesa, poplava, zemljotresa. U opremu spada (makaze i razupirač, uređaj za autogeno sečenj e) a svako vozilo mora da ima (hidraulične makaze, motorne testere, električne pumpe, uređaje za vuču, pneumatske jastuke).
RADNO-ZAŠTITNA ODEĆA I OBUĆA, RUKAVICE, VATROGASNO RADNI OPASAČ Radno zaštitna odeća (bluza, pantralone izrađe na od materijala koje obezbeđujue zaštitu od plamena, toplote, vode, vetra..ona mora biti laka sa bi obezbedila brzo kretanje, oblačenje, da bude vidna u zamračenim prostorima) Radno zaštitna obuća (zaštitne čizme sa višeslojnom toplotnom izolacijom i čeli čnim potplacima na prstima, stopalu i peti. Antistatički su obrađene. Zaštitne rukavice – izrađuju se od materijala koji obezbeđuje zaštitu od toplotnog zračenja, delovanja plamena i hladnoće. Moraju biti antistačke i vodonepropusne. Obeležeavaju se fluorescentnim ili svetlećim trakama i moraju obezbediti lako rukovanje aparatima. Vatrogasno radni opasač – radi se od sintetičkih vlakana. Na njega je pričvršćena alka sa karabinom, kožna futrola sa sekiricom, sigurnosna alka i uprtač. Služi za spasavanje srug ih osoba i samospasavanje. Ispitivanje opasača 1 godišnje statičko i dinamičko.Ako mu se poveća dužina više od 3% opasač se uništava.
OPREMA ZA SAKUPLJANJE, PRETAKANJE I PRIHVAT OPASNIH MATERIJA, OPREMA ZA ZAPTIVANJE, NAMENA, KONSTRUKCIJA, NAČIN KORIŠĆENJA I ODRŽAVANJE To su usisivači i jastuci za zaptivanje otvora i pukotina. Usisivač – usisava opasne agresivne i opasne tečnosti i gasove. Nije zaštićen od eksplozije i ne sme se postavljati u eksplozivnu zonu.Ne sme usisavatai mate rije klase opasnosti A1, kiseline, baze i agresivna sredstva za rastvaranje.Usisavanje se vrši pumpom. Jastuci za zaptivanje – služe za zaptivanje otvora prečnika 10 -100cm, spoljnih otvora na cevovodima i cisternama.Jastuci se pune vazduhom ručnom pumpom.
ELEKTRIČARSKI ALAT, RUČNE PRENOSNE LAMPE, REFLEKTORI, PREVOZNA OPREMA ZA RASVETU, ELEKTROAGREGATI, NAMENA, KONSTRUKCIJA, ODRŽAVANJE I NAČIN KORIŠĆENJA Vatrogasna jedinica mora da raspolaže sa osnovnom elektroopremom ko ja omogućava bezbedno isključivanje struje a zatim gašenje vodom. Dežurni električar mora da poseduje ispitivač napona, odvijač, penjalice, izolovana klešta, gumenu podlogu, rukavice, gumene čizme. Oprema za osvetljenje Ručne prenosne akumulatorske lampe (obična ili sigurnosna) Ručne prenosne reflektore- tronošce Stabilne prevozne reflektore Prenosni elektroagregati za prouzvodnju struje Za način upotrebe i održavanja koristi se uputstvo proizvođača
MLAZNICE, SPOJNICE, USIS NA KORPA, POTISNA CREVA, USISNA CREVA NAMENA, MATERIJAL IZRADE, KONSTRUKCIJA, ODRŽAVANJE I ISPITIVANJE REGULATOR PRITISKA, RAZDELNICA, SABIRNICA Mlaznice služe za usmeravanje vode i dele se na: Obične – jednostavna konstrukcija daje pun mlaz izrađuje se od Al legura Univerzalne – daje pun, raspršen i kombinovan mlaz i vodenu maglu uz poseban deo. Izrađuju se od Al legure i kombinacije sa mesingom. Specijalne – pištolj mlaznice daje pun mlaz, vodenu maglu i penu. Spojnice služe za međusobno spajanje vatrogas nih creva i armat ure. Mogu imati oznaku A (110mm), B(75mm), C(52mm) i D(25mm). I dele se na: Spojnice za vatrogasna creva - usisne ( priključenje usisnih creva na usisnu korpu i pumpu) i potisne (priključenje potisnih creva na hidrante) Stabilne spojnice – priključenje pomoću navoja Reducir – prelazne spojnice Slepe spojnice – suvo usisavanje i zatvaranje potisnih otvora Usisna korpa – onemogućava ulaženje ulja i mehaničkih nečistoća u usisna creva.Provera ispravnosti se vrši nalivanjem vode. Posle upotrebe se mora očistiti od mulja i nečistoća. Usisna creva – dovode vodu od motorne do vatrogasne pumpe. Izradjuju se od gume sa pletenim ili tekstilnim uloškom.Na krejevima su spojnice . proverava se najmanje 1 godišnje: spoljni izgled, unutrašnjst creva, radna sposbnost priključka Potisna creva – namenjena su za transport sredstva za gašenje od motorne pumpe do mlaznice. Izrađuju se od tekstila sa unutrašnjom oblogom od gume. Prazna creva su pljosnata i namotavaju se u kotur.Ispituju se 2 godišnje. Posle upotrebe ih treba oprati i osušiti. REGULATOR PRITISKA – štiti potisni cevovod od oštećenja koja nastaju pri visokim pritiscima. Omogućava regulaciju pritiska u rasponu od 2 – 16 bara. Ima ugrađen monometar Razdelnica- omogućava gašenje požara sa više mlazeva vode. Prave se dvodelne i trodelne od aluminijuma i legura. Kontrola se vrši 1 godišnje na otpornost prema pritisku. Sabirnica – sabira vodu iz dva izvora. Dobija se veći kapacitet vode za gašenje i poseduje leptirasti zatvarač koji sprečava oticanje vode u vod iz kojeg se prekida snabdevanje. Ispituje se 1 godišnje otpornost sabirnice na pritisak.
NAMENA, KONSTRUKCIJA, NAČIN POSTAVLJANJA I RUJKOVANJA, ODRŽAVANJE Prilikom požara nastaje velika količina dima i štetnih gasova i neophod na je i oprema za ventilaciju i provetravanje. Ovi uredjaji rade tako što stvaraju pritisak i nadpritisak. Mogu biti na elektropogon, hidropogon i motori sa SUS. Aksijalni ventilator – on je pokretan sa SUS motorom. Odimljavanje se vrši na principu stvaranja nadpritiska. Dim se uvek diže na gore pa se prave kupole sa senzorima.
DETEKTORI, DOZIMETRI PODELA, NAMENA, KONSTRUKCIJA, NAČIN RADA I RUKOVANJE Za intervencije u atmosferi koja je kontaminirana nekim radioaktivnim izvo rom koriste ovi uređaji.(pojava jonizacije) Radiološki dtetektor – za otkrivanje radioaktivnog izvora, vraste zračenja i intenziteta zračenja izvora Radiološki dozimetar – za merenje doze zračenja, ukupne količine energije radioaktivnog zračenja koju izvor apsorbuje.Od primljene doze zračenje zavisi stepen ozračenja
PRENOSNE, RUČNE RADIO STANICE, KOLSKE RADIO STANICE, SISTEMI RADIO VEZA, NAMENA, KONSTRUKCIJA, NAČIN RUKOVANJA, I PRAVILNO ODRŽAVANJE Sistemi i veze: Telefoni, teleprinteri, terminali informacionih sistema, radio mreža Vatrogasne jedinice upotrebljavaju UKV uređaje: Relejna UKV stanica (namenjena održavanju veza u radu sa fiksnim, i ostalim radio stanicama u dupleksnoj mreži. Povećava domet radio stanice i služi kao most za prelaz iz jedne radio mreže u drugu), Fiksna, (kolska radio stanica održava vezu kao centralna ili krajnja stanica), Ručna - mobilna (prenosna radio stanica održava vezu u pokretu) Mobilni telefoni
PODELA, NAMENA, ODRŽAVANJE Oprema za za zaštitu organa za disanje deli se na dve grupe: Filtracione sprave Zaštitna maska sa ugrađenim filterom - podešavanje maske radi se elastičnim gumenim trakama. Proverava se hermetinost zatvaranje otvora na cedilu dlanom.Izrađena je od kaučuka. Stakleni deo je od tripleksa za agresivne sredine i klirit za neutralne sredine. Održavanje je jednostavno čišćenje i dezinfekcija i brisanje stakla sredstvom protiv zamagljivanja. Cevni aparati – vazduh se dovodi pomoću gumenih creva.Koristi se za rad u kotlovima , šahtovima. Dele se na ona sa filterom (usisavanjem vazduha snagom pluća. Na jednom kraju je filter a drugi kraj je povezan sa maskom i sa kompresorom (dovod vazduha preko malog kompresora na elektropogon) Izolacione sprave Izolacioni aparat sa komprimova nim vazduhom – zaliha vazduha je u čeličnim bocama pod pritiskom. Poseduje uređaj za upozorenje kolioko je vazduha ostalo u boci. Koristi se i za ronjenje. Izolacioni aparat sa komprimovanim kiseonikom – Zasniva se na tome da se izdahnuti vazduh ne izbacuje u atmosferu nego se preko cevi i ventila za izdisanje dovodi u CO2 apsorber gde se apsorbuje vlaga i CO2. Prečišćeni vaduh zatim ulazi u vrećicu za disanje gde se dopunjuje čistim kisikom iz boce. Preko cevi i ventila za udisanje ripremljeni vazduh se dovodi u zaštitnu masku korisnika aparata koji ga udiše . Delovi izolacionog aparata sa kiseonikom: boca sa čistim kiseonikom 2 litre pod pritiskom od 200 bara, visokopritisno crevo sa manometrom, ventil za redukciju, uređaj za doziranje kiseonika, CO2 apsorber, vrećića za disanje, sigurnosni ventil, signalni uređaj, zaštitna maska, creva za udisanje i izdisanje sa ventilima. Ispitivanje i servisiranje aparata obuhvata kontrolu na nepropustivost, pritisak i nadpritisak. Čuvaju se u suvoj prostoriji.
PODELA VATROGASNIH PUMPI, PRINCIP RADA, PARALELNA I REDNA VEZA I RELEJNA VEZA Klipne pumpe - ugrađuju se u ručne aparate za gašenje požara vodom i vazdušnom penom. Povlačenjem ručice sa klipom na gore dolazi do stvaranja podpritiska , voda se potisk uje u cilindar. Spuštanjem klipa na dole otvara se gornji ventil i cilindar je pun vode. Ponovnim kretanjem klipa potiskuje se voda u cilindru i voda izlazi napolje kroz mlaznicu i crevo. Centrifugalne pumpe – zauzimaju malo prostora, daju veće količine vode i pritisak. Samousisne pumpe same stvaraju podpritisak, voda pada na lopatice rotora koji se okreće velikom brzinom. Pritisak zavisi od broja obrtaja rotora pa se po ovome pumpe dele na pumpe niskog, srednjeg i visokog pritiska. Rotor i stator čine ste pen pumpe. Koriste se dvostepene i trostepene pumpe obično, dok je jednostepena pumpa muljna pumpa. Paralelna veza – koristi se kada treba povećati protok. Zajednički protok dve paralelno vezane pumpe je manji od zbira pojedinačnih protoka dok je napor veći Redna veza – koristi se za povećanje napora pumpe. Koristi se ako je visinska razlika rezervoara veća od napora koji može da da jedna pumpa Relejna veza – upotrebvljava se kada nam raspoloživi pritisci i protoci nisu dovoljni za gašenje požara ili kada se voda transportuje na veće razdaljine. NAPOR PUMPE -* rad koji pumpa treba da izvrši da bi se dobio potreban protok.
NAMENA, PODELA, OPREMA, NAČIN KORIŠĆENJA Hidranti se postavljaju na hi drantsku mrežu i predstavljaju i zvor iz kojeg se može obezbediti kontinuirano snabdevanje vodom. Upotrebljavaju se za gašenje požara ili za napajanje vatrogasnih vozila. Hidrantska mreža može biti: Spoljnja – voda se od izvora snabdevanja dovodi do hidrantskih priključaka. Unutrašnja – skup uređaja u objektu koji razvode vodu do hidrantskih ormarića. Može biti zasebna ili zajednička i mora uvek biti pod pritiskom. Suva – u normalnim uslovima je bez vode a u slučaju požara se voda transportuje do vatrogasnih vozila. Hidranti mogu biti: Podzemni – ispod nivoa terena na javnim površinama. Prednost je što se zimi ne smrzava vida i ne ometa se saobraćaj a nedostatak je teže pronalaženje. Hidrantski orman sadrži hidranstki nastavak, mlaznicu, potisna creva, ključ za hidrant Nadzemni – postavljaju se ispred većih objekata. Na telu su tr i priključka sa stabilnim spojnicama za vatrogasna creva. Hidrantski orman se smešata u prolaze, puteve za evakuaciju. Hidrantska mreža se kontroliše svakih šestmeseci . Kontrolišu se creva, mlaznice, meri se pritisak vode kada su istovremeno najmanje dva hidranti u radu.
PRENOSNI I PREVOZNI APARATI ZA GAŠENJE POŽARA, NAMENA, KONSTRUKCIJA, AKTIVIRANJE, SERVISIRANJE I ISPITAIVANJE Prevozni aparati za gašenje HEMIJSKOM PENOM – Rade se u 3 v eličine. Pogonski gas je ugljendioksid. Razmota se savitljiva cev sa mlaznicom koje ja na poklopcu aparata. Prevozni aparati za gašenje PRAHOM –Rade su 4 veličine. Aktivira se spuštanjem gornjeg dela aparata i otvaranjem točka. Pogonski gas ulazi u aparat, uzburkuje prah i počinje da izlazi napolje. Kontrola mehaničke oštećenosti i kvaliteta praha (vaganjem). Prevozni aparati za gašenje UGLJEN DIOKSIDOM – Rade se u 3 veličine. Aparat treba da leži na ručki.. Aktivira se opritiskom na ručku. Mogu se koristit i u mahovima tj. i kada nisu skroz puni. Kontrola u vidu mehaničke oštećenosti mase punjenja. Prevozni aparati za gašenje HALONOM – Rade se u 2 veličine. Kontrola u vidu mehaničke oštećenosti, pritiska na manometru.
NAMENA, TEHNIČKE KARAKTERISTIKE I MOGUĆNOSTI ODRŽAVANJE Stabilne instalacije za gašenje prahom – upotrebljavaju se u izuzetnim situacijama kada su drugi sistemi neprimenljivi zbog mogućnosti grudvanja i sleganja praha.Prahom se gase električni uređaji pod naponom. Ako prostori koji se štite imaju otvore treba ih automatski zatvoriti pri gašenju.
NAMENA, KARAKTRISTIKE, I MOGUĆNOSTI I ODRŽAVANJE Ugljen dioksid se pomoću cevovoda i mlaznica dovodi na mesto požara. Delovi sistema: Baterija boca napunjenih sa CO2 Automatska instalacija za dojavu požara Cevovod za razvod CO2 od boca do mlaznica Uređaj za uzbunu. Aktiviranje - elektromehanički okidač preko mehanizma otvara dve boce sa CO2 koje imaju ventile. CO2 struji cevovodom do ventila i otvara ih na cevovodu koji vodi u prostor iz kojeg je stigao signal. Podela ove instalacije je: Ručni sistem Mehanički Mehaničko-pneumatski Mehaničko-električni Električni sistem
Tehnički identični s a sistemom za gašenje požara sa CO2. Razlika je u ventilu, punjenju i pritisku punjenja. Koristi se Halon 1211 za delimičnu zaštitu i Halon 1301 za potpunu zaštitu. Količina halona je tri puta manja od količine CO2 za isto gašenje. Skup više boca povezanih za jednu zajedničku sabirnu cev se zove baterija boca. Može se aktivirati automatski (preko centrale ), poluautomatski (preko dugmeta) i ručno (povlačenjem osigurača na ventilu). Princip rada: automatski javljač prenosi indikaciju do upravljačko komandnog dela koji aktivira instalaciju za gašenje. Daje alarm, isključuje ventilaciju i zatvara vrata i klapne. Posle 30 sekundi prijema impulsa otvara ventil zone gde je došlo do požara. Sastoji se iz baterije boca sa halonom, automatske instalacije za dojavu po žara, cevovoda za razvod halona, uređaja za uzbunu, zonskih ventila. Sistem mora imati tehničko uputstvo i periodična ispitivanja u skladu sa preporukom proizvođača. Vodi se komntrolna knjiga.
Inergen je sredstvo za gašenje požara koje deluju ugušujući tj. prekida proces gorenja na taj način što ispunjava štićeni prostor, istiskuju vazduh i na taj način menja kvantitet gasa u prostoriji. Inergen smanjuje količinu kiseonika ispod 15%, do nivoa na kojem zapalji v materijal ne može da gori, istovremeno povećavajući prisustvo ugljen dioksida u rasponu od 2,5% do 4,5%, tako da omogućava čovekovo disanje. Optimalni rezultati gašenje požara se postižu kada je koncentracija kiseonika u prostorijama koje se štite u opse gu od 12% do 14%, a koncentracija ugljen dioksida između 3% i 5%. Inergen se naročito primenjuje za zaštitu: kompjuterske opreme, komandnih prostorija, elektronske opreme, trafo stanica, arhiva, muzeja i sl. Inergen je čisto sredstvo za gašenje koje ne ost avlja tragove, nije korozivano i električno provodivo. Inergen se skladišti u velikim bocama pod pritiskom od 300 bari. Pritisak posle ventila boce pada na 200 bari, a posle regulatora na izlazu iz kolektorske cevi pada na manje od 60 bari. Sistem sa inerg enom se može koristiti za višezonsko gašenje u različitim prostorijama. Boce mogu biti udaljene i do 100 m od prostorija koje se štite od požara, a preporučljivo je da boce budu u posebnoj prostoriji. Aktiviranje sistema može da se vrši: automatski, putem centrale, sa dvojnom zavisnošću aktiviranja zona javljanja, vremena kašnjenja i mogućnosti blokiranja gašenja požara poluatomatski, preko prekidača za aktiviranje gašenja ručno, preko ručnog aktivatora, direktno na boci sa gasom 6. TAKTИKA ГАШЕЊA ПОЖАРА
КЛАСИФИКАЦИЈА ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА Пожар је неконтролисани, нестационарни процес горења који се одвија у одређеном простору и времену који се одвија мимо интереса друштва, изазивајући материјалну штету,као и опас ност по здравље и живот људи и животиња затечених унутар простора захваћеног пожаром. Класификација пожара са становишта ватрогасне интервенције: по ФАЗАМА РАЗВОЈА ПОЖАРА могу бити:почетна фаза (почетна фаза се карактерише малим интезитетом изгарања, рела тивно ниском температуром и спорим ширењем ватре. Дужина трајања фазе зависи од онога што гори. Потребне су мале снаге за гашење.), разбуктала фаза (разбуктала фаза се карактерише великим интезитетом изгарања, високом температуром, долази до рушења носеће конструкције, тешко га је локализовати и потребне су јаче снаге и више средстава за гашење) и фаза живог згаришта (фаза живог згариштаје завршна фаза где је главна маса изгорела и нема услова за стварање нових жаришта. Интезитет изгарања се постепено смању је, температура опада и обавезна је контрола згаришта да се види да нема скривених згаришта испод рушевина). по величини пожара, деле се на : мале, средње, велике и катастрофалне (блоковске) по месту настајања пожара могу бити унутрашњи и спољни и по врсти гориве материје пожари се разврставају у пет основних класа и то A, B, C, D,Eа у ЕУ има и класа F-пожари у кухињама ЕКСПЛОЗИЈЕ – за експлозије важи све исти само што трају много краће
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У МЛИНОВИМА И СИЛОСИМА У мл иновима постоји више опасности од појаве пожара услед самог технолошког поступка а у силосима је поред свега присутна велика висина складиштења могу бити: Опасност од самоупале у силосима, од појаве експлозивнине смеше органске прашине и од појаве статичког електрицитета приликом транспорта. Пожар се брзо шири помоћу прашине и брашна, путем цевовода и каблова. Приликом гашења основно је зауставити млин и искључити ел.енергију, За гашење користити водену маглу и распршени млаз.
ОДВОЈЕНИ, ПАРАЛЕЛНИ И СЕРИЈСКИ НАСТУП Ватрогасни вод се састоји од 3 -4 ватрогасна одељења са 3 -10 ватрогасних возила и има велике могућности за решавање основних тактичких задатака и код већих пожара који захтевају разна ангажовања као што су во зила са разним средствима за гашење, спасавање људи, имовине и друго. Могући тактички наступи ватрогасног вода су: • Одвојени наступ, • Паралелни наступ, • Серијски наступ, • Релејни наступ и • Комбиновани наступ. Серијски наступ ватрогасног вода се приме њује када је потребно што брже добити млазеве воде а извор је удаљен и тада прво одељење приступа гашењу водом из резервоара са возила а друго одељење осигурава снабдевање са извора воде а по потреби се и оно касније може прикључити гашењу. Паралелни насту п ватрогасног вода је када два одељења наступају паралелно дејствујући са истог извора било прко једне пумпе или возила када капацитет мора да задовољи потребе 6 млазева и на тај начин угрожени објекат обухватио са свих страна. Предности су му у потпуном и скоришћењу капацитета пумпе, штедњи горива, већој прегледности за рад и могућност стављања средстава у резерву али се не може користити код хидрантске мреже. Одвојени наступ ватрогасног вода се примењује код већих пожара где се захтева интервенција са две или вичжше страна да би се пожар заокружио. Одељења делују самостално свако на свом сектору с тим што је потребно да имају засебне изворе воде а велика им је предност што једни другим не сметају.
УЛАЗАК У ПРОСТОРИЈУ ЗАХВАЋЕНУ ПОЖАРОМ, КРЕТАЊЕ КРОЗ ЗАДИМЉЕНИ ПРОСТОР Возила морају бити постављена на безбедној удаљености и не смеју затварати улазе и излазе.Мора бити обезбеђено континуирано снабдевање средствима за гашење. Коришћење заштитне опреме и изолујућих апарата ј е обавезно због велике концентрације дима и продуката сагоревања. Улазак у просторију мора бити само када се добије водена млазница,најмање 2 ватрогасца и у погнутом положају. Посебна пажња се поклања при отварању врата да пламен и врели гасови не би дохватили ватрогасца и да квака није врела. Унутрашња навала је много ефикаснија од спољашње због директног дејства на жариште.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У БОЛНИЦАМА У коструктивном и грађевинском смислу, болнице су релативно високог сте пена отпорности на ватру. Свака етажа на сваком спрату обично има два степеништа. Опасности се крију у лабораторијама и разводима кисеоника. Возила треба да приђу без сирена и буке а посебна пажња треба да се посвети евакуацији болесника, те у том циљу, по тисне пруге треба планирати по фасади. Примењује се тактика гашења у затвореном простору са кратким млазевима, распршена вода, водена магла, пена , прах, и за ел. Инсталације ЦО2. Медицинско особље треба да је посебно обучено и увежбано.У школама и обданиш тима је ситуација готово индентична
ГАШЕЊЕ У ТУНЕЛИМА У случају пожара долази се са великим бројем ватрогасних јединица са јаким пумпама, пеном и прахом за гашењем. Ако се налазимо у возилу угасити га а кључеве ост авити у возило. Изаћи у погнутом ставу и потражити најближи излаз из тунела. Напуштати тунел у супротном правцу од правца пожара.Опасност долази од дима који се нагомилава на врху тунела и полако силази доле. Гашење пожара врши се водом, пеном или прахом у зависности од материје која гори. Одвођење топлоте и дима из тунела је врло отежано и проблематично. Када се појави дим у тунелу, треба искористити тај први моменат да би се дим одвео из тунела (како се не би задржао и отежао евакуацију...). У диму човјек може да издржи трчећи само 30м кроз тунел. Тунели преко 500м дужине обавезно морају имати систем одимљавања. Вентилаторе.. У тунелима, развој пожара је врло интензиван, због велике количине ваздуха, великог пожарног оптерећења, а врло често долази до разл ивања и паљења течности. Температуре пожара достижу 1000-1200ºЦ што може изазвати оштећење облоге у тунелу, а може доћи и до експлозије несагорелих гасова који су испарили. аутомобил изгори за 28мин,камион изгори за 70мин ауто цистерна изгори за 90мин.евакуацију људи из тунела иизвлачење незапаљених возила (уколико је изводљиво).
СПАСАВАЊЕ УГРОЖЕНИХ У САОБРАЋАЈНИМ УДЕСИМА Приликом саобраћајних удеса треба приступити брзом спашавању повређених из возила. Возила и вагони су најчешће д еформисани приликом превртања или ударца па је потребно ангажовање техничке опреме као што су: дизалице, специјалне маказе, брусилице, разупирачи, бренери за сечење лима и слично.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА НА АВИОНИМА Пожари на аеродромским зградама и објектима спадају у надлежност ватрогасних јединица МУП -а док пожари на и у летилицама су у надлежност Управе за контролу ваздушног саобраћаја и исто спроводе према међународним прописима. Зграде и објекти се гасе као и сви други објекти предузимајући све прописане противпожарне мере. Гашење пожара унутар летилица врши се стабилним системима користећи халон а посебне мере се предузимају приликом принудног слетања летилица а уколико дође до пожара исти се гаси прахом и пеном уз хлађење са водом.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА НА ВИСОКИМ ОБЈЕКТИМА Грађевински објекти виши од 30м се убрајају у високе. Карактеристика пожара је брзо задимљавање виших спратова и степеништа, интензивно ширење пожара по спратовима, падови притиска ваздуха. Улазак спасилачких и извиђачких јединица са комплетном опремом је под строгом контролом где се евидентира тачан број спасилаца.Једна екипа гаси пожар а друга је у стању заштите.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У БИОСКОПИМА И ПОЗОРИШТИМА Позориште делимо на сценски део (позорница, гардероба за глумце) и гледалишни простор. Сценскидео, који има високо пожарно оптерећење, мора бити одвојен од осталог дела позоришта противпожарном преградом и стабилним системима за гашење. У случају пожара у гледалишном простору навалу вршити из правца сцене. Штитити евакуационе путеве и избегавати да се на њих постављају ватрогасне арматуре. Употреба средстава за гашење мора бити у складу са потребама, избегавати непотребно наливање и нано шење штете. Биоскопи су отворени или затворени простори у којима се окупља велики број људи,те је опасност увећана због појаве хаоса и панике приликом појаве пожара. Најугроженије место за појаву пожара је кабина за пројекторе. У случају пожара у тренутку приказивања биоскопске представе потребна је присебност запослених радника који морају искључити струју у кино кабини, отворити евакуационе путеве и упалити евакуациона светла. Евакуациони путеви морају бити под заштитом ватрогасних екипа. Најефикасније гашење се остварује воденом маглом.
СПАСАВАЊЕ ИЗ ЛИФТОВА Лифтови се не користе за евакуацију зато што се у случају пожара прекида довод електричне струје и продукти горења испуњавају простор у коме се лифт налази. Лифт се може користи ти за брзу евакуацију при почетном пожару једино ако је искључен фактор панике и појава дима у каналу за лифт. Ватрогасци имају кључеве за отварање лифтова и хидрауличне алатке за отварање врата.
ТАКТИЧКА ДЕЈСТВА КОД ХЕМИЈСКИХ УДЕСА Задатак ватрогасне јединице је да зауставе истицање опасних материја које могу бити отровне, запаљиве и агресивне (киселине, ацетилен, амонијак..). За ову намену постоје посебна возила а ватрогасци носе посебна заштитна одела за заштиту од опасних материја. Потребно је одвојити просторе опасности и преточити опасну материју у безбедну цистену.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА НА КОМПОЗИЦИЈИ ВОЗОВА Код пожара композицију треба одвојити на споредан колосек и удаљити је од објеката. Запаљене вагоне одвојити од незапаљених. Уколико је пожар код воза који превози нафту гасити пожар прахом или пеном као и обезбедити хлађење цистерне од почетка. Ако је течност цурила и запалила се истовремено гасити и цистерну и изливену течност.
ГРАНИЦЕ ЕКСПЛОЗИВНОСТИ Запаљиви гасови и паре имају подручје експлозивности унутар којег они могу при запаљењу изгорети. Доња граница експлозивности (ДГЕ) - је најнижа концентрација запаљивих гасова или пара са ваздухом . Ако је ова концентрација нижа од те границе до запаљења неће доћи. Горња граница експлозивности (ГГЕ) – је максимална концентрација запаљивих гасова смеши са ваздухом. (већа количина гориве материје – презасићена смеша).
ТАКТИЧКА ПРИМЕНА ПЕНЕ Пена је средство за гашење запаљивих течности (лако запаљиве течности) и за гашење пожара класе А, Б и Ц. Слој пене покрива гориву површину, спрчава доток кисеоника а горива површина се хлади. Вертикалне површине се гасе од спољаш њег дела према унутрашњем у смеру ветра.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ХЕМИЈСКОЈ ИНДУСТРИЈИ За гашење пожара треба одабрати право средство због разноврсности карактеристика гориве материје. За непосредно гашење треба користити прах и пену а н е воду. Треба се прекинути правца ширења пожара и заштити простор који није захваћен пожаром.Сви учесници у гашењу пожара морају имати личну заштитну опрему од агресивних материја.
СПАШАВАЊЕ ИЗ РУШЕВИНА Пре свега установити да ли постоји опасност за спасиоце (урушавање зграде, опасност од електричне струје.. ). Дозивањем, лупањем предметима, сондирањем утврдити да ли има људи у рушевинама. Приступање спасавању се изводи углавном ручно (пијук, лопата). Кретање по рушевинама мора бити о граничено и треба користити систем ланца. Спасиоци морају имати шлемове, рукавице, распираторе и наочаре. Унесрећеном се очисте очи, нос и иуста од прашине и пружа прва помоћ.
УВИЂАЈ НАКОН ЕКСПЛОЗИЈА ДИВЕРЗАНТСКОГ СРЕДСТВА Увиђај реализују екипе МУП-а и ватрогасне службе. Место увиђаја се мора обезбедити као и сви материјални докази који могу олакшати рад екипа.
ТАКТИЧКИ НАСТУПИ ВАТРОГАСНОГ ОДЕЉЕЊА, ВОДА И ЧЕТЕ ОДЕЉЕЊЕ- броји 9 радника. Одељењ ем се остварује максимални ефекат гашења из три млаза и гашење пожара врши се коришћењем једне цетрифугалне пумпе и једног моторног возила. ВОД – броји 27 радника. То је формација од 4 ватрогасна одељења уз коришћење 2 или више ватрофгасних возила. Спроводи истовремено акцију спасавања људи и имовине и гашења пожара. ЧЕТА – броји 54 радника и састоји се из 2 вода.
СНАБДЕВАЊЕ ВОДОМ МЕСТА ПОЖАРА Напајање водом може бити: Из отворених извора (језера, река, канал) Из природних и вештачких језера, рибњака и базена Из бунара Из хидрантске мреже Снабдевање водом може бити релејно и динамичко
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ И ГАСОВА Код пожара горивих течности јављује се следеће ситуације: Пожар на површини разливене течности услед цурења и проливања запаљиве течности. Експлозија унутар константне запремина - унутар празног резервоара задржавају се гасови који код појаве искре изазивају експлозију.паре могу горети у виду пламена и код вентила цистерне Пожар у облику бакље – код горивих гасова који су под одређеним притиском, услед неконтролисаног истицања и при појави искре долази до појаве горења које се евидентира појавом бакље. Бакљу не треба гасити већ осигурати место појаве бакље и покушати са затварањем вентила. Обавезно вршити хлађење система. Убацивати халон или неки инертни гас.
ПОЈАМ ЕВАКУАЦИЈЕ И СПАСАВАЊА Мере заштите и спасавања су радње којима се спречавају или елиминишу штетне последице еколошких несрећа, елементарних непогода... У те мере се убрајају: Узбуњивање Евакуација Склањање Замрачивање Прва медицинска помоћ Зашита од пожара ЕВАКУАЦИЈА- је организовано и планско измештање људи, материјалних и културних добара из зоне високог риз ика у безбедне зоне. Људи сами на својим ногама напуштају место пожара. Гашење пожара у стамбеним објектима се може изводити у: подрумиским просторима, гаражама у оквиру стамбених објеката, приземљу, спратовима, таванским просторима, крововима, димњацима и у свим случајевима се може дејствовати унутрашњом или спољном навалом осим код изузетно високих зграда и објеката. У свим случајевима:мора бити обезбеђено континуирано снабдевање средствима за гашење, коришћење заштитне опреме и изолујућих апарата је обав езно због велике концентрације дима и продуката сагоревања, улазак у просторију мора бити само када се добије вода на млазници, најмање 2 ватрогасца и у погнутом положају, посебна пажња се поклања при отварању врата да пламени врели гасови не би дохватили ватрогасца. Евакуација је организовано и планско измештањељуди,материјалних и културних добара из зона високог ризика у потпуно безбедне или мање ризичне зоне Евакуација се може изводити: са висина, са површина и из дубина Опасности које се могу појавит пр иликом евакуације и спасавања:од непосредног ширења пожара,дејства пламена и топлоте,од појаве експлозије,од дејства продуката горења,одрушења конструкционих елемената, од појаве панике, због повреда или здравственог стања угрожених Спашавање материјалних добара, треба вршити тако да се прво спасавају највреднија материјална добра (вредносни папири, ументничке слике и слично) а затим по могућности и остала.
ГАШЕЊЕ ПОДРУМСКИХ ПОЖАРА Пре свега пронаћи место пожара и утврдити: Распоред просторија Конструктивне карактеристике Међуспратне конструкције Место преласка пламена на више спратове Опасност за људе Могуће начине одвођења дима Основни задатак ватрогасне јединице при гашењу пожара у подрумима су: Обезбеђење или евакуација људи Стварање услова за одимљавање Снижавање температуре Гашење пожара Гашење пожара у подрумима је сложен и опасан задатак како у погледу заштите ватрогасаца, тако и због тежине његовог гашења. Важно је одредити тачно место жаришта пожара што је веома тешко због велике задимљеност и обично се прати пуцкетање или шуштање што је знак да је жариште у близини. Извиђање обавља навална група тек када је обезбеђена вода на млазници. Обично се користи “Ц” млаз а дејствомора бити брзо и енергично. Ако није могућ улаз ак уподрумски простор(висока темп., потенцијална опасност) користи се спољна навала кроз отворе на подруму. Услучајунедостатака отвора могуће је прављење отвора на таваници подрума.На крају интервенције воду из подрума испумпати. Обавезно је коришћење изол ационих апарата за заштиту дисајних органа, у подруме улазе најмање два ватрогасца, млазничар ипомоћник, који улазе погнуто уз стално осматрање простора испред и изнад и не одвајају се од црева. Опрезно се морају отварати врата а пут за повратак мора бити стално обезбеђен.
ОПЕРАТИВНЕ КАРТЕ ГАШЕЊА ПОЖАРА Оперативне карте разрађују тактику гашења пожара.Служе за брзо орјентисање ватрогасних јединица, за процену настале ситуације, брзо организовање тока акци је, адекватна средства за гашење пожара. Ради се у 2 примека а састоје се из два дела: графичког (план – траса )и текстуалног (набрајање елемената коих нема у у објекту)
ГАШЕЊЕ НА АУТОБУСИМА Одмах треба приступити спасавању уз ефикасно дејство у циљу гашења пожара. Интервенција мора бити одлучна и брза. Користе се заштитна одела а потребно је хлађење каросерије аутобуса водом. Хидрауличним маказама пробити каросерију.Користе се и дизалице да би се преврнуто возило исправило и омогућила евакуација.
КИСЕЛИНЕ, АЦЕТИЛЕН, АМОНИЈАК И ХЛОР Агресивне материје: киселине, ацетилен, амонијак и хлор Киселине: Органске: сирћетна и мравља – запаљиве киселине Неорганске: азотна, хлороводонична, сумпорна –нису запаљиве У киселину се не сме сипати вода. Ацетилен (C2H2)- безбојан гас, мисрис белог лука, горив. Гашење – зауставити цурење гаса и хладити водом посуду. За гашење користити сва позната средства. Постоји ризик од експлозије при истицању. Амонијак (NH3) – запаљив гас, карактеристичног мириса који изазива сузе. Лако се пали у зони водоника. Средство за гашење је вода или CO2(угљендиоксид) уз адекватну заштиту оделима од агресивних материја. Хлор (Cl2) – коришћен као бојни отров. Хлороводонич на киселина је незапаљива безбојна течност а на ваздуху се пуши. Приликом паљења ослобађа екслпзивни гас водононик. Неутрализације се врши водом или неком базом.Користе се заштитна одела од агресивних материја.
УГАЉ И СЛАМА Пожари у складиштима угља и растреситих материјала се карактеришу великом површином, великом зоном топлотног зрачења и великом зоном задимљавања. Гашење угља је тежак задатак зато што треба угасити скривена жаришта ватре које се налазе дубоко у наслагама угља. Има два случаја горења: Пожар угља који гори пламеном са великим површинама ужарених наслага гаси се водом, распршеним млазом и потапањем Пожар угља без пламена и без ужарених наслага тако да се јавља дим и CO (угљенмоноксид) – није потребнас вода него пребацити угаљ у другу просторију где ће се расхладити. Гашење сламе – узрок најчешће непажња од пушења, игра деце. Карактеристика је брзо горење и ширење пожара, зрачење топлоте. Веома је тешко приближити се пламену и спречити даље горење. В еома важан фактор има правац ветра. Акција гашења иде од камара сена или траве које су последње па у правцу ветра. На камаре се не сме пењати јер се може пропасти. За гашење одабрати расположива средства за гашење уз обавезно коришћење изолационих апарата. Најефикасније средство је вода и ваздушна пена тако да важну улогу има хидрантска мрежа.
ПРАШИНЕ Од топлоте и гасова се штитимо провизорним заклонима или млазом воде у сагнутом положају. Уколико је пожар у унутрашњем простору решење је неутрализација простора убацивањем инертних гасова или халона.Уколико је пожара на отвореном треба користит хлађење и осигурање простора. За хлађење користити велике количине воде а на вентилу треба прекинути довод гаса.
ЛОКАЛИЗАЦИЈА И ЛИКВИДАЦИЈА ПОЖАРА Локализација пожара- спречавање пожара на још незахваћену површину. Карактерише се увођењем посебних снага и средстава у што краћем року и на свим правцима ширења пожара. Локализација може бити активна, пасивна Ликвидација пожара – завршна фаза гашења пожара. Период ликвидације зависи од величине и тока пожара.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У МЕТАЛОПРЕРАЂИВАЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ Гашење пожара у погонима због великог броја про дуката горења врши се отварање разних отвора а ватрогасци користе изолационе апарате. Покривку треба скидати у виду траке и тако пресећи фронт ширења пожара или пје пробијати на више места која нису захваћена ватром.Затим се врши гашење водом, прахом, или сувим приручним средствима тј песком., земљом.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА НА АУТОМОБИЛИМА Пожари настају углавном због ел.инсталација , карбуратора, бен.пумпе или приликом удеса. Пожари се брзо шире због разливеног горива, гум е, пластике, текстила. У случају пожара на инсталацијам обавезно угасити мотор и скинути клеме са акумулатора . Почетне пожаре покушати угасити приручним средствима (капути, прекривачи, песак) Спречити разливање горива набацивањем песка или земље. Пожаре гасити пеном или прахом.
РАДИО АКТИВНЕ МАТЕРИЈЕ,МЕРЕ ЗАШТИТЕ И ДЕКОНТАМИНАЦИЈА Радиолошке особине горивих и негоривих радиоактивних изотопа немају знатног утицаја на процес горења и развој пожара али се мора утврдити пр исутност активног зрачења. Радио активне материје се налазе у различитим агрегатним стањима. Приликом горења ослобађа се велика количина дима па се тако контаминација повећава. Морају се носити поред личне заштитне опреме ватрогасаца и заштитна одела са ка пуљачом, рукавице, чизме и лични дозиметар за одређивање контаминације. МЕРЕ ЗАШТИТЕ И ДЕКОНТАМИНАЦИЈА процена појаве радиолошке опасности, контаминација се повећава услед пожара и ветра, адекватна опрема, воду као средство за гашење не користити него прах и ЦО2, Чешћа измена ватрогасних екипа и Извршити деконтаминацију људства и средстава која су коришћена Деконтаминација – Контаминирану одећу прати у више наврата прво хладном затим топлом водом са више детрџента за прање.користи се и раствор лимунске киселине.Раздваја се одећа од гуме, синтетике од одеће од памука и азбета.
НАЧИН ИНИЦИРАЊА ЕКСПЛОЗИВА У стандрадна средства спадају сви познати експлозиви која су нису експлозивна појединачно него у једињењу са другим средствима и израђују се у лабораторијама. Иницирање експлозива може бити механичко (сатни механизам и ручно) и електрично (путем индуктора, даљинског, моб.телефона)
ФОРМЕ И МЕТОДЕ ТАКТИЧКЕ ПРИПРЕМЕ Тактичко оспособљавање ватрогасаца је организован процес обучавања, који има за циљ подизање нивоа знања и вештина. Обука се дели на теоријски и практични део. Психолошка припрема се врши на специјално изведеним полигонима, стазама и центрима. Физичка припрема се врши редовно у свим условима (спортским салама, базенима..). Редовно се врше провере психолошко физичке припремљености свих ватрогасаца. Ватрогасац не сме бити клаустрофобичан.
Ватрогасна возила се морају поставити довољно близу места пожара али на безбедном одстојању од топлоте, дима.Код возила за спасавање (хидрауличне платформе) се мора водити рачуна јер се морају испоштовати одређени услови који регулишу њихов оптима лан рад. Возила се не смеју поставити испред самог улаза у објекат јер би се тако отежала евакуација угрожених лица. Постављање ватрогасних возила зависи и од смера дувања ветра. Приликом постављања ватрогасних справа и опреме приликом гашења пожара мора се водити рачуна на: распоред ватрогасних возила, полагање потисних црева (пруге), положај разделница и сабирница, положај извора воде у односу на јединицу, избор навале и - рад и распоред навалне групе
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ГЛАВНИХ РАЗВОДНИХ ОРМАНА И РАЗВОДНЕ ТАБЛЕ Пожари на главним разводним орманима и разводне табле имају исти узрок и на исти начин се гасе. Узроци су преоптерећења и лоши спојеви на којима долази до варничења. Код пожара се јавља јако варнич ење, светлосно исијавање и мале експлозије Немогуће је прекинути процес горења док се струја не искључи или не прегоре осигурачи на бандери. Пожаре гасити гасовитим средствима пре свега халоном и CO2. Распршена вода гаси до 1000V.
ТАКТИЧКА ПРИМЕНА ВОДЕНИХ МЛАЗЕВА Вода се примењује за гашење чврстих, течних и гасовитих материја. Основни ефеката гашења водом је хлађење. Створена водена пара спречава несметани доток кисеоника из ваздуха и на тај начин угушује пожар .Вода се примењује у следећим облицима: пуни малз, распршени млаз, комбиновани млаз и водена магла (предности водене магле - покривају веће гориве површине, већа способност хлађења него код пуног млаза а недостаци су релативно мали домет и слаба продорна моћ).
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ТАВАНСКИМ ПРОСТОРИМА И КРОВОВИМА То су Сложене интервенције због отежаног приступ и споља и изнутра. Деловање се обавља у два сектора: гашење таванског дела и заштита спрата испод тавана. Пожари таванског простора могу бити: спољашњи и унутрашњи. Изван објекта се одређује место пожара, путеви доласка на таван, постављање лестви постојање таванских простора и пожарних степеница. По потреби извршити пресецање пожара на кровним конструкцијама због дим а и млазева воде.Посебна опасност за ватрогасце представља кретање кроз тавански простор због убрушавања грађевинских конструкција. Ватрогасце обезбедити конопцима и водити рачуна на клизавим крововима.Код гашења кровова користе се изолациони апарати. Кровови могу бити равни, коси, мансардни простори који су претворени у стмбени. Користити унутрашњу и спољну навалу.
НАФТНИ ДЕРИВАТИ, МЕРЕ ЗАШТИТЕ И ДЕКОНТАМИНАЦИЈА Нафта се из земље појављује под притиском и повишеном темпе ратуром. Извађена нафта се смешта у базене и сепаратише 8издвајају семетан, етан, пропан). Транспорт се врши нафтоводима. Прерада нафте је опасна у целом свом току. Превентивне мере – препоручује се да се производња обавља у затвореним објектима. Подови мо рају бити такви да не варниче, зидови ватроотпорни, електроинсталације са заштитом. Опремљеност системи за дојаву пожара обавезна. Забрањује се употреба алата који варничи. Обавезна громобранска заштита. Средство за гашење пожара је пена. Циљ је што пре с анирати пожар, преточити нафту, хладити резервоар, спречити свако разливање нафте затворити атмосферску канализацију
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ПРИ НИСКИМ ТЕМПЕРАТУРАМА И ЈАКОМ ВЕТРУ Ниске температуре отежавају рад ватрогасних екипа као и јак ветар, вејавица и снег. Ветар са снегом смањује видљивост чиме се успорава кретање ватрогасних возила,тешко је пронаћи хидранте под снегом. Јак ветар неповољно утиче на развој пожара на отвореном простору јер појачава горење и ширењу пожара. Ветар избацује угарак и искре по околини тако да се јављају нова жаришта. Акција прати правац ветра, ширења пожара који диктира ветар, мора бити усмерена на најопаснијим жариштима. Најјаче ватрогасне снаге се групишу у правцу ширења пожара тј. за ветром пуним млазом, а са стране се врши гашење распршеним млазевима.
ИНТЕРВЕНЦИЈЕ НА ВОДИ И ИСПУМПАВАЊЕ ВОДЕ Приликом поплава ватрогасна екипа је од великог значаја. Они спашавају људске животе и материјална добра. Помоћу чамаца се људи евакуишу на безбедну површину.Уколико поплаве нису великих размера врши се испумпавање воде помоћу преносних ватрогасних пумпи.
ОДИМЉАВАЊЕ ПРОСТОРА ПОЗИТИВНИМ ПРИТИСКОМ СА ЈЕДНИМ ИЛИ ВИШЕ ВЕНТИЛАТОРА Код одимљавања објеката ори пож ару са два или више вентилатора за убацивање свежег ваздуха ствара се ралика у притисцима (спољашњег и унутрашњег). Дим и гасови се се унутар објекат потискују од стране убаченог ваздуха и крећу се према излазним отворима. Вентилатори су са бензинским мото ром и морају бити отворени прозори. Поставља се на висину од 1,5х висина улаза иодимљавање се врши позитивним притиском.
ТАКТИЧКИ ЗАХВАТИ УНУТРАШЊА, СПОЉНА И КОМБИНОВАНА НАВАЛА Навала спада у гашење пожара. Задатак је диница је истовремено гашење жаришта пожара и спречавање његовог ширења. УНУТРАШЊА НАВАЛА- ватрогасци се налазе унутар објекта који гори (пожари код којих се могу користити степенице, ходници, централни улаз) СПОЉНА НАВАЛА – дејствовање изван горећег објекта (избијање унутрашњих пожара) КОМБИНОВАНА - КОНЦЕНТРИЧНА НАВАЛА –- део снага делује изнутра а део споља (користи се код упаљених кровова)
ГАШЕЊЕ НАДЗЕМНИХ РЕЗЕРВОАРА Запаљиве течности у виду течних горива –пожари могу настати: Пожар на површини разливене течности (услед експлозије долази до цурења или проливања течности по површини и пожарт преноси даље) Експлозије смеше пара, течности и ваздуха унутар неке константне запремине (резервоари –код појаве искре долази до експлозије. Код појаве Средства за гашење пожара су флуоропротеинска и флуорохемијска пена. Вода се користи за хлађење цистерни и у облику водене магле) Пожар у облику бакље – (гориви гасови су они гасови који се налазе под притиском. Услед неконтролисаног истицања и при појави искре долази до појаве горња које се евидентира појавом бакље. Бакљу не треба гасити него оигурати место појаве бакље и затворити вентил за истицање гаса. Вршити хлађење система. Гасити убацивањем инертног гаса или халона.
МЕТОДИКА ПСИХО-ФИЗИЧКЕ ПРИПРЕМЕ ПРИПАДНИКА ВАТРОГАСНИХ ЈЕДИНИЦА Психолошко оспособљавање је веома сложен вид оспособљавања. Доста је специфично јер развијају смелост и самодисципли ну, отпорнист према опасним факторима пожара професионално обављање својих дужности. Психолошка обука почиње индивидуалном психолошком обуком а затим се прелази на тимску. Поштује се методолошко правило поступнисти од једноставног ка сложијем, од непознато г ка познатом. Прво се вежба у уобичајеним условима а затим се услови усложавају да би на крају постли стварни.Најширу примену има извиђење практичних вежби на полигонско-пожарним стазама за психолошку припрему ватрогасаца.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА НА ПРИЗЕМЉИМА И СПРАТОВИМА Приземља су повезана са спратовима преко шахтова, отвора за лифтове, вентилацију, канала за смеће. Обично су повезана заједничким степеништем што помаже брзом ширењу дима и задимљавањем. У првој фази пожара горе ње је интензивно да би се у другој фази смањило због смањеног дотока кисеоника али се увећава концентрација дима.Продукти горења су често токсични и густи. Загрејани продукти горења преко разних отвора се шире по спратовима.Основни задатак ватрогасних једи нца је да обезбеде и евакуишу људе који се налазе на спратовима, стварање услова за гашење пожара одимљавањем и хлађењем и самим гашењем пожара. Често се дешава да је степенишни простор задимљен а угрожени су људи на спратовима.
ВИСОКА ТЕМПЕРАТУРА И ФЛЕШОВЕР ФЛЕШОВЕР – Пламени удар затворног вентилисаног простора (простор у којој су услед пожара попуцала прозорска стакла или прогорела врата што омогућава доток свежег ваздуха) . Налази се у међуфази између почетног и разб укталог пожара. Настанак флешовера долази услед топлотног исијавања при плафону 600 степени које је довољно да се загреје сав запаљив материјал, довољан прилив кисеоника из ваздуха, недовољно одвођење топлоте. Да би се флешовер спречио потребно приступити хлађењу. Једини поуздан предзнак настанка флешовера је упадљиво јак пораст температуре која се може осетети и преко заштитне одеће.У пожару врата се морају отварати јако пажљиво.
ФОСФОР, СУМПОР И ЦЕЛУЛОИД Фосфор (црвени и бели) - бели се лако пали у додир са кисеоником и том приликом ослаобађа отровни гас а могуће је и распрскавање горуће масе којом приликом може изазвати велике опекотине. Црвени се теже пали али треба предузети исте мера заштите.Гасисе раствором бакар-сулфата или великим количинама воде (потапањем). Сумпор-је запаљива материја која у гашењу пожара представља проблем због јаког блештавог бљеска, самозапаљивости преко 200 степени и јаког дима који надражује дисајне органе и очи. Због тога што је тежи од ваздуха слаже се у доњим слојевима и захтева обавезну употребу заштитних средстава за дисајне органе и очи. Гаси се распршеним млазом воде, а може и пеном.
ОПАСНОСТИ ПРИЛИКОМ СПАСАВАЊА И ЕВАКУАЦИЈЕ ОПАСНОСТИ – које угрожавају нормалан ток евакуације и спасавања су: Непосредно ширење пожара (одлучна акција гашења пожара у правцу комуникационих путева) Појава експлозије Дејство продуката горења Рушење конструкционих елемената Појава панике (појава стмпеда, падање у несвест..) ЕВАКУАЦИЈА –на сопственим ногама напушта се угрожени простор СПАСАВАЊЕ – не може се самостално напустити простор
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ДЕПОНИЈЕ СМЕЋА Гашење је веома сложено јер су на депонијама присутне велике количине гор ивих материја које стално диме због самозапаљења или намерног паљења.Пожар се гаси копљастим млазницама због натапања гориве површине.Треба земљом прекрити гориве површине да би се спречио доток кисеоника. Отежавајућа околност је ветар који доводи до распламсавања пожара, и заостала унутрашња жаришта. Треба реаговати распршеним млазом воде.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ШКОЛАМА Основни ззадатак је држати евакуационе путеве неугрожене У коструктивном и грађевинском смислу, су високог сте пена отпорности на ватру. Свака етажа на сваком спрату обично има два степеништа. Опасности се крију у лабораторијама и разводима кисеоника. Возила треба да приђу без сирена и буке а посебна пажња треба да се посвети евакуацији ученика, те у том циљу, поти сне пруге треба планирати по фасади. Примењује се тактика гашења у затвореном простору са кратким млазевима, распршена вода, водена магла, пена , прах, и за ел. инсталације ЦО2. Особље треба да је посебно обучено и увежбано. Децу треба увежбавати за евакуацију.
ОСНОВНИ ПАРАМЕТРИ ПОЖАРА, ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА, УТИЦАЈ ВЕТРА ОСНОВИ ПАРАМЕТРИ ПОЖАРА: Губитак гориве масе Брзина сагоревања Температура пожара Површина пожара Сатав дима Утошак ваздуха у зони горења Прва фаза пожара – повећање температурног режима до 200ц, повећање утрошка ваздуха, смањење неутралне зоне. Друга фаза пожара - брзина повећања сагоревања материјала достиже максималну вредност док се ниво кисеоника смањује. Изражено јако топлотно исијавање. Трећа фаза пожара – брзина сагоревања опада, почиње процес догоревања и тињања. Темература и даље висока. Присуство пламена код отвора кроз које струји ваздух. ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА – водена пара је део ваздуха. Велика влажност у почетном стадијуму пожара задржава стварање стуба загрејаних ваздуха. Шумски пожар се гаси ујутру када је влажност најмања. УТИЦАЈ ВЕТРА – при брзини од 9,3 км/ч ветар утиче на брзину ширења пожара але се добром акцијом може санирати. При брзини од 18,6 км/ч пламен представља опасност. Код отворених пожара тактички наступ је такав да се људи поставе у правцу ветра. Ватра се на ветру шири брзином од 50 км/ч.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ПОД НАПОНОМ За гашење пожара на електричним уређајима НН примењује се CO2. Ако се претходно искључи електрична струја може се применити као средство за гашење пожара и водена магла и пена. Прах се користи само за напоне од 1000 волти а такође се може гасити халонима, фреонима и фино распршеном водом) Ако водови падну на земљу долази до опасности – напона корака – и до 20м. За интервенције на електроичним уређеајима се мора користити заштитна одећа и обућа као и мотке за испитивање напона, простирке. Пожари на кабловима су праћени димом, токсичним продуктима и високом (температуром 500степени). Слично је и ког паљења трафо уља. За гашење се препоручује CO2, суви прах, пена и вода у облику магле.
ОБЈЕКТИ НАПАДА, ПРОТИВПОЖАРАНА ДЕЖУРСТВА, ПОСТУПАК У СЛУЧАЈУ ДОЈАВЕ О ПОДМЕТАЊУ ОБЈЕКТИ НАПАДА – могу бити сви објекти од значаја где се окупља велики број људи и где се може нанети велика штета. ПРОТИВПОЖАРАНА ДЕЖУРСТВА - се организују на дојаву експлозије у смислу превентиве. ПОСТУПАК У СЛУЧАЈУ ДОЈАВЕ - Потребно је скупити што више информација месту подметања пожара, ко га је подметнуо. О бавестити надлежну станицу МУП-а и упутити једно навално возило на место дојаве са којим стално треба бити у контакту. Такође потребно је известити и хитну помоћ.
ПРИПРЕМНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ, ТОК ИНТЕРВЕНЦИЈЕ И ЗАВРШЕТАК ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ПРИПРЕМА ИНТЕРВЕНЦИЈЕ – скуп следећих мера пријем дојаве пожара телефоном најкраћа маршута кретања врста и количина горивог материјала постојање опасности за људске животе име лица које јавља и телефон ради провере алармирање јединице – узбуњивање ВЈ се врши путем звучног сигнала излазак и вожња до места интервенције – у најкраћем року долазак на место пожара ТОК ИНТЕРВЕНЦИЈЕ - скуп мера и поступака којом се омогућава ангажовање ватрогасних екипа у локализовању и ликвидирању пожара а по потреби и евакуацију људи. Извиђање пожара Процена ситуације Издавање команди за рад и међусобна кординација и комуникација Акција спашавања и и гашења ЗАВРШЕТАК ИНТЕРВЕНЦИЈЕ – крај интервенције је када руководилац има контролу над жариштем. По потреби се поставља ватрогасна с тража у наредних 2 сата. Командир интервенције саставља извештај о завршеној интервенцији и прави анализу интервенције.
ГАШЕЊЕ ЕЛЕКТРОВОДОВА И ТРАФОСТАНИЦАМА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА НА ЕЛЕКТРО ВОДОВИМА – на бандерама треба пресећи каблове и искључити ел.енергијуа дрвене бандере гасисти водом. Све јединице морају бити у заштитним оделима и одмах позвати електродистрибуцију. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ТРАФОСТАНИЦАМА – пожар ТС представља велико аеро загађење. Треба искључити напон. Заштитна одећа и обућа. Звати надлежне из ЕД.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ И ДЕКОНТАМИНАЦИЈА При раду са опасним материјама цело тело мора бити заштићено. После интервенције се та одећа мора деконтаминирати. Ако се користио прах врши се усисавање одеће а затим пере. Детектором се утврђују места на телу која су контаминирана. Врши се купање у топлој води сапуном или детрџентом. Користи се и раствор лимунске киселине или соде бикарбоне.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ДРВЕНОЈ ИНДУСТРИЈИ Степен опасности у овој индустрији зависи од степена прераде сировине. Избор средства за гашење зависи од места избијања пожара. При механичкој обради користи се вода, док се у лакирници користи прах и пена као средство за гашење. Ла кирнице су најугроженији део дрвне индустрије што се тиче пожара.Ту се пожар развијавеликом брзином и могућа је појава експлозија.Обавезно коришћење личне заштитне опреме и изолационих апарата.
ЦЕЛУЛОИД И КАЛЦИЈУМ – КАРБИД (КРЕЧ) Калцијум-карбид и негашени креч - Калцијум-карбид у додиру са водом ствара ацетилен а негашени кречда у додиру са водомо слобађа велику температуру тако да за гашење Вода НЕ СМЕ да се користи. За гашење се користе сува средства за гашење угљендиоксид или прах а може и суви песак-земља. Целулоид– код његовог пожара јављају се отровни гасови, високе температуре и нестабилност у фази горења. Приликом непотпуног сагоревања јављају се веома токсични продукти. Приликом гашења потребно је разбиј ање покорице пуним млазом и таква жаришта се тек тада хладе (велике количине воде).
ПОДЕЛА ПО КОНСТРУКЦИЈИ, НАМЕНА, КОНСТРУКЦИЈА, НАЧИН РАДА И ОДРЖАВАЊЕ Терористи користе Класична средства (касетне бомбе) Неспецифична средства (раде се у лабораторијама по специјалним пројектима) Мете терориста су објекти где се окупља велики број људи.
ТАКТИЧКА ПРИМЕНА ПРАХА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Данас се за гашење пожара углавном користе вода, пена, угљен -диоксид, суви прах и халони. Суви прахје универзално средство за гашење пожара материја свих агрегатних стања. У свом састави има око 85% бикарбоната и није опасан по здравље и животну околину.На пожар делује угушујуће, антикаталитички а због ослобођене воден е паре и расхлађујуће. Основни захтев је да се на пожар у што крећем времену избаци што више праха а да облак буде гушћи.
ЗАШТИТА И ЕВАКУАЦИЈА УГРОЖЕНЕ ИМОВИНЕ Угрожена имовина се спасава млазевима воде који спречавају ширење пожар а и износи се на сигуран простор. Није дозвољено приликом евакуације избацивати ствари кроз прозор и врата. Евакуација иде упоредо са гашењем пожара.
ВОДИ Приликом гашења објеката на води корист е се по могућности ватрогасни брод или ватрогасне јединице са копна уколико су уређени прилази са обале. У зависности од чега је направљено пловило-објекат се бира и средство за гашење. Евакуација чамцима, изградња насипа и прилаза омогућава евакуацију и спречава ширење пожара.
МАРКЕТИ И САЈМОВИ Карактеристике гашења пожара у маркетима су: Ови пожари наносе велику материјалну штету, јер се на малој површини налази велика количина робе различите намене и вредности. Потребн о је пронаћи и начин за изношење највредније робе, као и материјала склоних експлозијама. За гашење изабрати средство које најмање оптерећују гориву материју.Најчешће се користи водена магла и распршени млаз, тешка и средња пена. Карактеристике гашења пожа ра у сајмовима су : У овим објектима очекивано је присуство великих група људи на чију безбедност и евакуацију у случају пожара морамо обратити посебну пажњу. Велика брзина ширења пожара условљена горивом материјом, као и великим бројем комуникација (покре тне степенице, лифтови, итд). За гашење изабрати средство које најмање оптерећују гориву материју. Водена магла распршени млаз, тешка и средња пена.
СПАСАВАЊЕ СА ЛЕДА Код особа пропалих кроз лед за 1 -2 минута долази до хипотермије, л ице губи свест и под великим је стресом. Спасиоци морају брзо да интервенишу појасом или канапом да га обезбеде од дављња. Након извлачења лице треба утоплити и одвести је у здравствену установу. На површини леда се пуже а не хода јер тежину треба обезбеди ти што већу површину.
КОНТРОЛА КРЕТАЊА ДИМА ПРИРОДНИМ ПУТЕМ Кретање дима природним путем заснива се на разлици температуре дима (он је топлији од ваздуха) у почетној фази пожара. Ако се тада отвори неки отвор дим излази из просторије и то увек на највишем отвору објекта (ефекат оџака). Само се у приземљу отвара у другој трећини зида.
РЕЛЕЈНИ И КОМБИНОВАНИ НАСТУП Ватрогасни вод се састоји од 3 -4 ватрогасна одељења са 3 -10 ватрогасних во зила и има велике могућности за решавање основних тактичких задатака и код већих пожара који захтевају разна ангажовања као што су возила са разним средствима за гашење, спасавање људи, имовине и друго. Могући тактички наступи ватрогасног вода су: Одвојени наступ, Паралелни наступ, Серијски наступ, Релејни наступ Комбиновани наступ. Релејни наступ ватрогасног вода се примењује када је извор воде на великој удаљености или је велика висинскаразликаодместапожара. Тада се прво одељење припрема за навалу на пожар а друго се прикључује на извор воде, поставља пругу до друге пумпе или возила. Уколико пумпе нису исте јачине, јачу треба ставити код извора.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ДИМЊАКА Приликом гашења пожара на димњаку основно је спр ечити ширење пожара на околне објекте, јер се у димњаку сагорева сакупљена чађ на високој температури. Затварају се сви димовни излази и пази се на то да у близини нема запаљивих материја.Ватру у димњаку је тешко угасити јер се она налази на местима где је јако тешко прићи и угасити је.Сви отвори се покривају мокром крпом. Када се горење утиша потребно је запаљену чађ челочном четком скинути са површине димног канала.Ватру НИКАДА не гасити ВОДОМ, јер она на високој темп,прелази у пару па може доћи до пуцања димњака, експлозије и његовог урушавања.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ЕКСПЛОЗИВНИХ МАТЕРИЈА, МУНИЦИЈЕ И ВОЈНЕ ОПРЕМЕ Пре свега потребно је евакуисати околину око магацина и онда извршити интервенцију са безбедног растојања. Објекат стално хладити водом да не би дошло до запаљења. Ватрогасци раде у погнутом а некада и лежећем положају. Потребан је аутомарски систем за гашење пожара јер је опасно улазити у магацин.
ГАШЕЊЕ ШУМСКИХ ПОЖАРА Шумске пожаре делимо на: - подземне (наслаге тресета, споро се шире) - површинске (наслаге лишћа, трава и жбуње) и - крунске (велико дрвеће). Гашење пожара је тежак посао јер горе на неприступачним пределима, касно се откривају. Локализацију извршити копањем канала и уклањањем запаљивог материјала,мање пожаре можемо гасити млатарицама и приручним средствима, а ако је могуће снабдевање пожаре гасити водом. У акцијама гашења могу се користити хеликоптери, мањи авиони и специјални авиони кана дери. Пожари на житним пољима и површинама називају се пољским пожарима. Од њих могу бити угрошени и други објекти(стамбени, складишта, магациниидр.).Одликује их велика брзина ширења као и недостатак одговарајућих извора за гашење и прилазних путева, тако да се ангажовање ватрогасаца своди на спречавање ширења пожара. Најуспешније се гасе распршеним млазом воде а стогови сена и сламе се гасе користећи дубинске млазнице. Приликом пожара у шталама и затвореним објектима прво се спашавају људи затим крупна стока па на крају материјална добра.
ТАКТИЧКИХ ЗАДАТАКА Током обуке пролази се кроз максимало сложене ситуације које од ватрогасца изискује пажњу, напрегнутост, иницијативу, самосталност. Прилико м вежбе дефинишу се полазни задаци и врши осмишљавање тактике. На крају се врши анализа успешности изведене акције.Прво се почиње са теоријским одредбама а потом следи практични део.
ОПАСНОСТ ОД РУШЕЊА КОНСТРУКЦИЈА, СТЕПЕНИШТА, ДИМЊАКА При пожарима су присутне различите опасности којима могу бити угрожени објекти и њихова околина као и људи који у њима бораве и интервенишу. Објекти и околина су угрожени од експлозије и рушења као и преноса пожара док су људи угрожени ди мом, ватром и токсичним продуктима горења као и због повреда које могу настати због разних узрока. У принципу акција гашења и спашавања људи теку паралелно стим да се обавезно мора приступити прво спасавању па тек онда гашењу. Уколико дође до рушења зидов а, таваница или димњака треба брзо стати у оквире врата или прозора. Код обрушавања малтера и стакла треба стати на месту како би се смањила мета и смањиле могућности повреда. Уколико поједини делови кровне, спратне или међуспратне конструкције висе и представљају опасност, сами их рушимо директним пуним млазом.
КОМУНИКАЦИЈА И КООРДИНАЦИЈА НА ИНТЕРВЕНЦИЈИ Комуникација - Брзина интервенције не може се замислити без двоструке радио везе између командног пулта, свих возила и ватрогасних јединица.Ваза може бити Симплексна или једносмерна Дуплексна или двосмерна Семидуплексна или веза два корисника без репетитора Координација – ради се 4 сата па се 4 сата одмара
РАД НАВАЛНЕ ГРУПЕ Навална група – установљава да ли у објекту има лица која се морају евакуисати. Лористе личну заштитну опрему и изолациони материјал. Опрезно улази у објекат и штитећи се воденом маглом приступају гашењу пожара. У објекат се улази погнуто, пузећи да би се избегле високе температуре.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ЕЛЕКТРИЧНИХ ЛОКОМОТИВА, ТРАМВАЈА И ТРОЛЕЈБУСА Код гашења код локомотива прво треба прекинути довод струје из ел. Мреже и извршити уземљење локомотиве (моткама) тек тада приступити гашењу пожара халоном, ЦО2, прахом. Споља се локомотива гаси пеном и прахом. Продукт пожара између осталог загађење заштитне средине. Тролејбуси се гасе исто као локомотиве сем што је долазак ватрогасне јединице брз јер су они у урбаним срединама. Трамвај – исти поступак као код гашења на локомотивама само са мањим напонима. То су пожари Е класе.Без аутоматског система за гашење штета је тотална.
пожару, угљенмоноксид ПРОДУКТИ ГОРЕЊА – приликом горења стварају се продукти сагоревања тј. Токсини који зависе од врсте гориве материје. У зависносто да ли је сагоревање потпуно или непотпуно настају оксиди.у потпуном сагоревању настају угљендиоксид ЦО2 а у непотпуном угљенмоноксид ЦО. КРЕТАЊЕ ДИМА У ПОЖАРУ – Дим се јавља убрзо п о настанку пожара испоњавајући најпре простор у коме је пожар настао а потом се он шири на остале делове објекта.Кретање дима зависи од струјања ваздуха и конфигурације објекта. Врели гасови у диму могу да проузрокују деформације на грађевинским конструкцијама. УГЉЕНМОНОКСИД CO – гас без боје и мириса. Лакши од ваздуха и не реагује са водом. Настаје током непотпуне оксидације органских материја. Веома је токсичан и услед удисања после 30 минута настаје смрт, а код виших концентрација угљенмоноксида и после минут – два.
СПАСАВАЊЕ ИЗ ДУБИНА Под техничким интервенцијама подразумевавају се: Спасавање угрожених из саобраћајних несрећа Спасавање из рушевина Спасавање из дубина Спасавање угрожених из лифтова Интервенције на води, испумпавање воде СПАСАВАЊЕ ИЗ ДУБИНА - овде спадају падови у бунаре, шахтове, јаме и провалије. Ситуација опасна како за угрожена тако и за ватрогасне екипе. Често се јавља концентрација разних гасова који су опасни за људски организам. Операције захтевају и одговарајућу опрему (дрвене лестве, маске, ужад, морнарске лестве). Спасиоце треба заштитити од одрона земље оплатом. Угроженог опасати са два опасача који је везан ужетом. Једно уже је пребачено преко котураче а други повлаче људи изнад јаме. Повлачење мора бити равномерно и синхронизовано.
АНАЛИЗЕ ИНТЕРВЕНЦИЈА Основни елементи садржаја анализе гашења пожара су: Опис догађаја (где и када се десио) Развој и гашење пожара (извиђање, процена ситуације и доношење одлу ка, тактички захвати) Број страдалих и материјална штета Узрок пожара Анализа пропуста (шта је могло боље да се уради) Закључак (успешност акције) Тактичка скица акције гашења пожара
ТАКТИЧКА ПРИМЕНА УГЉЕНДИОКСИДА И ХАЛОНА УГЉЕН ДИОКСИД CO2 - Данас се за гашење пожара углавном користе вода, пена, угљен-диоксид, суви прах и халони. Угљен -диоксид- CO2 се примењује првенствено за гашење пожара на електричним апаратима и инсталацијама под напоном а затим и на пожаре алкохола, карбида и свих других материја које се спајају са водом. Делује угушујуће и расхлађујуће искључиво у затвореним просторијама с тим да се просторија мора напустити у року од 30 секунди од дојаве пожара-пре активирања система за гашење. ХАЛОН - Данас се за гашење пожара углавном користе вода, пена, угљен-диоксид, суви прах и халони. Халони дају одличне резултате код гашења пожара свих класа али је веома скуп па је најисплативије да се користи за заштиту рачунарских и командних центара,техничких гасова,запаљивих течности у војној индустрији за подморнице, тенкове и авионе. Основни ефекат халона је – успоравајући ефекат. Делује угушујуће и антикаталитички. Потребно је коришћење заштитних средстава за органе за дисање.
ЗАШТИТЕ Гашење пожара на водовима у трафостаницама – мере заштите Не дотицати незаштићени уређај Не ходати у напонском левку (јавља се на поду око уређаја) Не дотицати пуним млазом уређај под напоном Користити заштитну одећу, обућу, изоловани алат,рукавице Немогуће је прекинути процес горења док се не искључи струја или не прегоре осигурачи на бандери.
КРМНИ УСЕВИ И ПОЉОПРИВРЕДНА ГАЗДИНСТАВА Крмни усеви: Пољски пожари – пожари непокошене траве, трске, ж ита. Узрок је непажња или варница. Брзо се шири због ветра тако да су угрожени и други објекти у близини. Ако је пожар мањег интензитета може се угасити ударањем лопатама, затрпавањем земљом а ако је пожар већи примењује се паљење против ватре, коришћење а виона са водом и хеликоптерра. Пољопривредна газдинства – за локализацију се користе сва расположива средства. Опасност је изражена приликом дувања ветра. За спречавање ширења пожара користи се прскање и квашење, покривање мокрим поњавама, цирадама. Корист и се распрскавајући млаз воде.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ПУМПНИХ СТАНИЦА Гашење пожара пумпних станица – пумпне станице за снабдевање горивом су смештене у градском језгру у близини објеката. Пожар на пу мпи може бити услед директног наступа пожара или ширењем са суседних горивих површина. Расуто гориво се покрива средњом пеном. А локализација пожара је иста као код гашења нафте.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА НОЋУ Под појмом гашења пожара у отежаним условима се подразумева: Недостатак воде за гашење Гашење пожара при ниским температурама Гашење пожара при јаком ветру Гашење пожара ноћу ГАШЕЊЕ ПОЖАРА НОЋУ – касно се открива а самим тим је услед дужег времена горења компликованије гашење. Те шко је доћи до објекта због смањене видљивости. Објекат је углавном закључан због ноћи. За гашење пожара неопходна је употреба рефлектора и других средстава за осветљење. Користе се преносни агрегати за оризводњу ел.енергије.
ОПАСНОСТИ УСЛЕД ЕЛЕКТРИЧНОГ УДАРА За гашење пожара на електричним уређајима примењивати угљен -диоксид ЦО2 - искључити довод ел. Струје. Гашење се обавља и воденом маглом и пеном и прахом Код гашења НН мреже треба обратити пажњу на напон корака (када водови падну на земљу струја се преноси кроз земљу) зато треба бити добро заштићен. Користе се гумене чизме, простирке, мотке, клешта.
ФРОНТАЛНА, ОБУХВАТНА И КОНЦЕНТРИЧНА НАВАЛА Основни циљ дејства ватрогасне једини це је гашење пожара уз спречавање ширења и примењује се неколико захвата при гашењу пожара унутар објекта или споља тако да имамо унутарњу , спољну и комбиновану навалу а оне се могу изводити као напад (фронтална, концентрична или обухватна навала) или као одбрана (активна или пасивна). Фронтална, обухватна и концентрична навала су варијанте напада на пожар и користе се: ФРОНТАЛНА НАВАЛА - се примењује када постоји опасност од проширења пожара а гашење се може ефикасно обавити, ОБУХВАТНА НАВАЛА - пожар се обухвати са 2 -3 стране одговарајућим млазевима а користи се углавном код већих пожара КОНЦЕНТРИЧНА НАВАЛА - се примењује када се пожар ограничава, заокружује ик оначно гаси а користи се код већих пожара на отвореном простору.
изградњи Фактори који утичу на брзину развоја пожара а тиме и на ефикасност гашења пожара су: Јако струјање ваздуха (отворен простор, незастакљени прозори) Отвори за лифтове – повећава брзину ширења пожара и по хоризонтали и вертикали Присуство запаљивог материјала (дрвене скеле, боје, лакови)
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ТЕКСТИЛНОЈ ИНДУСТРИЈИ Сировине у овој индустријису:памук, лан, свила и вештачка влакна. Пожаре у овој индустрији карактеришу: Висока бр зина ширења услед карактеристика горивих материјала и велике количине прашине, могуће ширење пожара кроз вентилационе канал. За гашење користити пену и воду у облику продорне воде, водене магле и распршеног млаза. Основни наступ гашења представља пресецање праваца ширења и деловање на само жариште са растурањем материјала и деловањем на скривена жаришта а по завршетку интервенције потребно је обезбедити ватрогасну стражу.
ПРИНУДНО ПРОВЕТРАВАЊЕ ОБЈЕКАТА Принудно проветравање се врши на следећи начин: Осисавањем дима из задимљеног простора Удувавањем свежег ваздуха у задимљени простор Овим се постиже: Смањење температуре унутрашњости објекта Смањење концентрације дима Повећање видљивости простора Умањење материјалне штете Екипа за одимљавање ради на принципу подпритиска (притисак нижи од атмосферског - код приземних објеката) и надпритиска ( притисак већи од атмосферског). Вентилатори се постављају на висину 1,5м изнад улаза. Ако се пожар гаси пеном – тешка пена се убацује 0,5м изнад запаљивих ствари а лака 1м
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА НА КАМИОНИМА Код гашења пожара на камионима који оревозе запаљиве течности тј. Цистерне и у бурадима треба одмах приступити заштити околине. Приступити хлађењу во дом. Пожар се гаси енергично прахом или пеном. Користи се заштитна одећа. Постоји опасност од разливања запаљиве течности по путу и околини посебно ако је камион на узбрдици. За пробијање каросерије користе се хидрауличне маказе, секире и чекиће.
НАЧИН ЕВАКУАЦИЈЕ ЕВАКУАЦИЈА је организовано и планско измештањељуди, материјалних и културних добара из зона високог ризика у потпуно безбедне или мање ризичне зоне. Евакуација се може изводити: са висина, са површина и из дубина Опасности к оје се могу појавити приликом евакуације и спасавања:од непосредног ширења пожара, дејства пламена и топлоте,од појаве експлозије,од дејства продуката горења, обрушења конструкционих елемената, од појаве панике, због повреда или здравственог стања угрожен их. Спашавање материјалних добара, треба вршити тако да се прво спасавају највреднија материјална добра (вредносни папири, ументничке слике и слично) а затим по могућности и остала. Најбезбеднији путеви евакуације су унутрашње комуникације згрда ходници, степеништа, улази излази. Користити спољна степеништа када је евакуација онемугћена редовним комуникацијама. Користе се хеликоптери са равних кровова где су евакуисани угрожени.
ПОЛАГАЊЕ ПОТИСНИХ ЦРЕВА, ПОЛОЖАЈ МЛАЗНИЦЕ И САБИРНИЦЕ Руководилац интервенције прави најбољи распоред возила ради ефикаснијег гашења. ПОЛАГАЊЕ ПОТИСНИХ ЦРЕВА - Пут одводних пруга црева мора бити што краћи - код формирања пруге на вишеспратницама постоје следеће могућности за постављање црева: Полагање уз степениште Унутар степенишног отвора између степеништа Повлаћењем преко фасаде- ПОЛОЖАЈ РАЗДЕЛНИЦЕ - омогућава истовремени настум ВЈ са три млаза и поставља се на спрат ниже од места интервенције. - поставља се што ближе пожару - поставља се равну и стабилну подлогу. ПОЛОЖАЈ САБИРНИЦЕ - поставља се на првој дужини Б пруге са циљем непрекидног снабдевања водом. Када се из једне цистерне исцрпи сва вода, укључује се пумпа на другом возилу које је спојено са сабирницом.сабирница се поставља изван објекта на приступачном и слободном месту.
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ГУМЕ И ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ГУМЕ Индустрија гуме поседује, сирови каучук, старе гуме и друге сировине. Такође при производњи користе се разни раствори и лаки бензини. Ширење пожара иде великом брзином са високим температурама. Гума се гаси водом али су потребне велике количине да би се пожара локализовао зато увек треба примењивати халоном и пеном. Прахом никада ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ПЛАСТИЧНИХ МАСА Постоје две врсте пластичних маса: Термопластичне масе – ПВЦ Термостабилне масе – најлон, перлон Пластичне масе се при пожару се разливају, ствара се густ, црни, токсични дим. Присутна висока температура. За гашење се користи пена, вода, халон и прах само за пригушивање. 7. РУКОВОЂЕЊЕ АКЦИЈОМ ГАШЕЊА ПОЖАРА Целокупну организацију и акцију спроводи руководиоц акције гашења пожаракоји у начелу самостално одлучује и нико нема право да му се меша у рад нити да мења његова наређења. Руководилац мора да буде стручан, самоиницијативан , одлучан и способан да организује успешну акцију гашења. Руковођење је одговоран и захтеван посао од чега зависи успешно спашавање живота и гашење пожара. Овлашћења су му велика (евакуација, додатна мобилизација, улазак у станове или објекте, ангажовање п риватних или средстава других организација и сл.) и сва су регулисана Законом али и одговорности које преузима. Акцијом гашења руководи први командир ватрогасне јединице која стигне на место пожара а команду може да преузме виши по чину само уколико је пов ређен или процени да лоше обавља посао и ту одлуку мора да саопшти свим нивоима који су укључени у акцију. Извиђање је обавезна радња којом руководилац гашења одмах по доласку на место сагледава ситуацију и прикупља потребне информације о пожару и то: • Величину опасности која прети људима, животињама и имовини (која је одређена величином пожарам врстом гориве материје, конструкцијом објекта, издржљивошћу граница пожарног сектора и слично), • Јачину властитих снага и средстава потребних за гашење пожара • Прикупља непознате појединости као што су: где гори, шта гори, како гори, да ли су угрожени људи, животиње или имовина, постоји ли опасност по учеснике гашења, да ли има добара изузетне вредности, постоји ли опасност од проширења или урушења, да ли посто ји радио-активна, хемијска или биолошка опасност, какви су путеви за евакуацију и интервенцију. Подаци се могу добити из оперативног плана ако је сачињен и извиђањем које мора бити активно а у извиђачку групу поред руководиоца може бити 2 -3 ватрогасца који уочавају важне елементе за успешну и безбедну интервенцију као што су: количина и боја дима, карактеристике пламена, интезитет топлотног исијавања, правац струјања, пуцкетања, експлозије, мирисе и друге карактеристике пожара. Процена ситуације се заснива на свим прикупљеним подацима приликом извиђања који су од битног утицаја на ток интервенције. Основни задатак је да се одлучи шта треба учинити и којим редоследом ради елеиминисања пожарне пасности. Руковођење са ватрогасном интевенцијама и сарадња са истражним органима Руковођење је одговоран и захтеван посао од чега зависи успешно спашавање живота и гашење пожара. Целокупну организацију и акцију спроводи руководиоц акције гашења пожаракоји у начелу самостално одлучује и нико нема право да му се меша у ра д нити да мења његова наређења. Руководила цмора да буде стручан, самоиницијативан, одлучан и способан да организује успешну акцију гашења. Овлашћења су му велика(евакуација, додатна мобилизација, улазак у станове или објекте, ангажовање приватних или сред става
Како се деле средстава за гашење пожара? агрегатном стању; начину добијања; намени; начину деловања. Дефиниције пожара и горења? ПОЖАР је процес неконтролисаног сагоревања којим се угрожавају живот и здравље људи, материјална добра и животна средина ГОРЕЊЕ је сложен физичко - хемијски процес где долази до реакције оксидације (кисеоника) са горивом материјом при температури паљења, при чему се ослобађа количина топлоте, продукти потпуног и непотпуног сагоревања, уз појаву: пламена, жара и видљиве светлости Средства за гашење пожара 22
Које су начини прекидања горења? Средства која одводе топлоту са гориве материје, делују охлађујуће: (вода, тешка и средња пена); Средства која делују угушујуће; (инертни гасови, инерген, водена пара, пена, песак); Средства која делују антикаталитички где разликујемо хомогену и хетерогену инхибицију: ( халон, ФМ200, прах, аеросоли). Средства за гашење пожара 38
Због чега је важна особина воде као средства за гашење пожара да има највећу специфичну топлоту од свих материја ? Због те своје особине она може да прими велику количину топлоте па је веома погодна као средство за гашење пожара. Средства за гашење пожара
OД ЧЕГА ЗАВИСИ ИЗБОР ВОДЕНОГ МЛАЗА? избор воденог млаза зависи oд: ► врсте и особине гориве материје, ► прилаза и удаљености од жаришта пожара, ► опасности од експлозије, ► урушавања на месту пожара, ► потребе обарања испарења киселина, база и других агресивних материја, ► потребе заштите евакуационих путева код спашавања угрожених лица, потреба гашења или хлађења и др. Средства за гашење пожара Могућност употребе воде за гашење у разним облицима
71 71 Пуни млаз, пуно, компактно струјање воде ка горивој материји. Добре особине: велика кинетика енергије удара млаза, велики домети млаза Распршени млаз, формира се млаз у облику лепезе. Добре особине: бољи ефекат хлађења, мања штета на горивој материји, мањи утрошак воде, боља заштита млазничара, боље одузимање температуре горивој материји. Комбиновани млаз представља комбинацију напред наведена два млаза, са свим напред дефинисаним карактерним особинама. водена магла. НАВЕДИТЕ ВРСТЕ ВОДЕНИХ МЛАЗЕВА И ЊИХОВЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ?
НАЧИН ДЕЛОВАЊА ВОДЕНЕ ПАРЕ ПРИ ГАШЕЊУ ПОЖАРА? Од 1 литре воде у идеалним условима можемо добити око 1700 литара водене паре (лабораторијски услови), а у реалним условима то је много мање. Вода која је наливена на гориву материју апсорбује температуру и том приликом се загрева, а мања количина воде која бива загрејана на око 100 степени се модификује у водену пару. Водена пара је лакша од ваздуха, специфична тежина око 0.6 и она лебди над жариштем пожара и не дозвољава приступ ваздуха у зону горења што објашњава угушујући ефекат гашења водом.
ВРСТЕ ПОЖАРА КОЈИ СЕ НЕ ГАСЕ ВОДОМ? Алкалне и земноалкалне метале јер условљавају експлозивно сагоревањe водоника. Пожаре ужареног каменог угља (ствара се угљен моноксид). Материје које су лакше од воде и са њом се не мешају. Не гаси пожаре течних горивих материја, које имају температуру кључања испод 80 ⁰C. Материје које у контакту са водом бубре. Пожаре класе Ф. Не остварује добар ефекат гашења код класа пожара Ц.
1. Како се добија и које су врсте механичке пене? 118 Екстракт (1-6)% + вода дају раствор који уз помоћ притиска кроз млазницу за пену стварају пену. Пена је постојанија, квалитетнија када је са 6% екстрата у односу на оне са мањим процентом екстрата. У зависности од избора типа млазнице добијамо више врста пена - тешку пену (6-20); - средњу пену (20-200); - лаку пену (200-1000). Средства за гашење пожара
Који се пожара гасе пеном? Пеном могу да се гасе пожара класе А, чврстих горивих материја. Превасходно је намењена за гашење класа пожара Б. Тешка пена се користи и за заштиту грађевинских објеката и инсталација од исијавања топлоте, за прекривање аеродрумских писта у случају принудног слетања авиона и др. Пена се користи и за запреминско попуњавање простора (лака пена) код опасности од експлозија, урушавања, варничења и сл. 119Средства за гашење пожара
1. КАКО CO2 ГАСИ ПОЖАРЕ? 2. Који се пожари гасе угљендиоксидом? 136 -Употребом преносних и превозних апарата и путем стабилних система за гашење пожара - Смањивањем процента кисеоника у зони горења - УГУШИВАЊЕМ - класе пожара А; - класе пожара Б; - класе пожара Ц; - елетро инсталације и уређаје под напоном. Најбоље ефекте у процесу гашења, остварује у затвореном простору.
НАЧИН ДЕЛОВАЊА ПРАХА КАО СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА? Које су основне особине и састав праха? 151 151Средства за гашење пожара -Делује угушујуће, јер фактички прекрива упаљену површину, што потпомаже и угљендиоксид који се ослобађа код распадања праха. -Делује и антикаталитички (прекида ланчану реакцију горења), а донекле и расхлађујуће (ослобођена водена пара). - Неотровност прахови групе БЦЕ не испољавају штетно дејство на здравље људи. -Стабилност, додају му се различита средства. - Електропроводљивост, прах не сме бити проводник наелектрисања. - Флуидност, која зависи од облика и величине зрна праха. - Способност гашења која зависи од хемијског састава, облика
22 Како делују Халони као средство за гашење пожара? Халони као средство за гашење пожара делују антикаталитички, односно хомогеном инхибицијом. При гашењу пожара халонима долази до прекида ланчаних реакција горења Овај процес се одвија у две фазе: У првој фази под дејством високих температура халони се разлажу и том приликом се издвајају радикали халогених елемената. У другој фази радикали халогених елемената се везују са радикалима горивих материја који настају у процесу горења, чиме се успорава хемијска реакција до прекида пожара Средства за гашење пожара
Врсте пожара који се гасе халонима? Користи се за гашење класа пожара: А, Б, Ц и електропостројења. Код запреминског гашења користи првенствено халон 1301 који у потребној концентрацији гашења која износи 6.1%, време испуштања-гашења око 10 сек. Користе се код стабилних система за гашење пожара: подморница, авиона, радара, великих крузера, електронске и компјутерске опреме, свуда у посебним условима рада, где се мора брзо, тренутно прекинути пожар. Средства за гашење пожара
1. Начин деловања аеросола приликом гашења и област примене? 51 Аеросоли су чврста материја коју треба, у циљу гашења, упалити.Механизам гашења аеросолима је хемијски процес. Из упоређења са осталим средствима за гашење пожара, способност гашења аеросола је фрапантна. Ови процеси припадају антикаталитичким ефектима, у хемији названим инхибицијом. Инхибирајућа средства која су додата чврстом ракетном гориву су на бази алкалних метала. При гашењу пожара алкални метали се везују за активне радикале који учествују у процесу сагоревања. Активни радикали су: хидроксил OH, водоник H и кисеоник O. Слободни алкални метали се везују за водоник, а затим се ово једињење спаја се хидроксилним радикалом, OH. На тај начин се кида ланчана реакција процеса сагоревања. Од активних радикала стварају се интерни-флегматични радикали. Средства за гашење пожара
2. Опасности при употреби и начин заштите? Заштита са аеросолом може да буде двојака: а) Локална; б) Заштита просторије. а) Локална - објекат заштита, као што је то случај уградње аеросол генератора на аутомобилима, камионима и аутобусима. Локална заштита малим аеросол генераторима се може применити од телевизора до трансформатора, усмереним млазом. Посебно, аеросоли се могу уградити у канале за каблове, канале где прети опасност експлозије и детонације. б) Заштита просторије тродимензионалним ефектом гашења врши се генераторима. Све просторије које се штите CO₂ гасом, инергеном или аргоном, могу да се штите аеросолним генератором. Експериментима гашења утврђено је да су потребне количине аеросола далеко мање у односу на сва средства за гашење пожара. Стални развој овог средства за гашење резултира све мањем штетном утицају на људе. Садашњи аеросолни генератори су сврстани у класу мање опасних материја и боравак мањи од 20 минута условљава кашаљ и црвенило у очима. 52Средства за гашење пожара
69 Како делују Инертни гасови приликом гашења пожара? Дејство инертних гасова на процес горења је изразито угушујући. Ефекат хлађења је незнатан, те се може занемарити. Довођење инертних гасова у зону горења условљава снижавање процента кисеоника у ваздуху. Када се смањи проценат кисеоника на мање од 16% процес горења престаје. Средства за гашење пожара
1. Како делује Инерген као средство за гашење пожара, састав и област примене? 81 Дејство инергена је изразито угушујуће. Њиховим довођењем у зону горења у затвореном простору, имамо за циљ смањење процента кисеоника на испод 16%. Истицање у неком затвореном простору из стабилних система се мора завршити, за максимално 60 секунди Средства за гашење пожара